Филип Симовић, председник Управног одбора Немачко-српске привредне коморе и CEO компаније "M&M Militzer & Münch Serbia": Дуално образовање као улагање у људе и конкурентност привреде

У времену у којем се индустрије, технологије и потребне компетенције мењају брже него икада, повезивање школа и компанија постаје важан услов за развој младих људи, али и за дугорочну конкурентност привреде.

Филип Симовић, председник Управног одбора Немачко-српске привредне коморе и CEO компаније M&M Militzer & Münch Serbia, истиче да се дуално образовање и даље често погрешно разуме.

- Најчешћа грешка је што се дуално образовање и даље посматра кроз логику прошлости. Као да говоримо о моделу који постоји да би компаније добиле јефтину радну снагу или да би млади људи прерано били усмерени само ка једном послу - наводи Симовић.

Према његовим речима, савремени дуални модел није само стручна пракса, већ начин да млади раније разумеју како функционишу реални пословни системи, процеси, одговорност и модерна економија. Квалитетан дуални модел, како објашњава, не своди ученика на посматрача нити на извршиоца једног задатка. Он га уводи у начин размишљања једне индустрије и омогућава му да разуме како су тимови, комуникација, рокови, технологија и одговорност повезани у један систем.

- Данас више није довољно знати како се нешто ради. Важно је разумети зашто се ради баш на тај начин и како је тај део повезан са читавим системом - прецизирао је Симовић.

-  Наглашавам да је управо то један од разлога због којих је немачки модел дуалног образовања опстао деценијама и остао важан ослонац привреде – индустрија је препознала да развој кадрова није трошак образовног система, већ питање дугорочне стабилности економије.

Он додаје да успешне економије не чекају да им тржиште рада „испоручи“ готове људе, већ активно учествују у њиховом развоју. Како је поручио, државе које данас не инвестирају у компетенције, сутра ће увозити конкурентност.

Када је реч о користима дуалног образовања, Симовић сматра да је погрешно раздвајати интересе младих и привреде. Успешан модел је онај који истовремено младима даје знање, искуство и сигурност, а компанијама кадрове који разумеју реалне процесе и могу брже професионално да расту.

- Не постоји јака привреда без људи који имају перспективу развоја. И не постоји квалитетна перспектива за младе без економије која може да их развија - указао је, додајући да посебно важну улогу у овом процесу имају ментори. Они, како наводи, не преносе само техничке информације, већ и однос према раду, одговорности, комуникацији и квалитету.

- Ментор је вероватно најважнији део целог модела. Знање се не преноси само кроз процедуре и технологију. Највећи део професионалног развоја и даље долази кроз људе Као пример добре праксе у Србији, издвајам  велике индустријске системе, попут компанија ZF у Панчеву и MTU у Новој Пазови, али и искуство компаније M&M Militzer & Münch у логистици и supply chain сектору. Компанија је у програму дуалног образовања од 2020. године, а кроз њу већ пролази трећа генерација ученика- каже Симовић.

M&M Militzer & Münch је у програму дуалног образовања још од 2020. године, а данас већ трећа генерација ученика пролази кроз ту компанију. Кроз сарадњу са Саобраћајно-техничком школом у Земуну, ученици се упознају са комплетним логистичким процесом — од документације и магацинских процеса, до шпедиције, транспорта и комуникације између сектора.

- Није поента да науче да копирају папир. Поента је да кроз рад са нашим сертификованим менторима разумеју како грешка у документацији на почетку ланца утиче на кашњење камиона на граници. Сматрам да је највећи напредак у Србији видљив у промени перцепције. Дуално образовање се више не доживљава као експеримент, већ као важан део развоја кадрова и конкурентности компанија - навео је Симовић.

Ипак, простор за унапређење постоји пре свега у брзини прилагођавања образовног система променама у индустрији. Аутоматизација, вештачка интелигенција, дигитализација, одрживост и нови пословни модели траже другачија знања и већу флексибилност.

Говорећи о перспективама развоја дуалног образовања будућности, Симовић очекује да ће дуално образовање у наредној деценији бити динамичније, технолошки интензивније и још више повезано са реалним променама у индустрији. Посебно важне области биће логистика, supply chain management, аутоматизација, мехатроника, енергетика, индустријска производња и подршка процесима кроз вештачку интелигенцију.

- Највреднија компетенција будућности биће способност прилагођавања. Каријере будућности неће градити они који знају највише — већ они који најбрже уче .Родитељима који и даље имају резерву према дуалном образовању, Симовић наглашава да овај модел не затвара могућности, већ их отвара. Практично искуство, како истиче, може бити предност и за запослење и за наставак школовања.
Како истиче дуално образовање, када се реализује како треба, не сужава перспективу. Напротив. Оно младом човеку много раније даје осећај правца, компетенције и сигурност да може да се развија даље — кроз посао, факултет, специјализације или потпуно нове области које ће тек настати. У економији која се непрестано мења, закључује Филип Симовић, највећа сигурност за младе није једна професија, већ способност да уче, прилагођавају се и развијају током целе каријере.