ЈЕДНО ОД НАЈСТАРИЈИХ ЈЕЛА НАШЕ КУХИЊЕ Косовска филија је некада красила сваку свечану трпезу
Српска традиционална кухиња крије бројне рецепте који су се вековима преносили са колена на колено.
Међу њима посебно место заузима косовска филија, старинско јело које је некада било неизоставан део свечаних трпеза широм Косова и Метохије.
Филија је настала у временима када није било много намирница, али је умеће домаћица од једноставних састојака стварало права гастрономска чуда. Управо због своје посебне припреме, која захтева стрпљење и вештину, филија се сматрала јелом које се служило драгим гостима и у посебним приликама.
Њена чар крије се у бројним танким слојевима теста који се постепено пеку један преко другог, а затим премазују мешавином кајмака, маслаца или павлаке. Резултат је мекана, сочна и мирисна пита јединственог укуса.
Састојци
500 г брашна
1 кашичица соли
700 мл млаке воде
200 г кајмака
150 г маслаца или путера
200 мл киселе павлаке
Припрема
У већој посуди помешати брашно и со, па постепено додавати воду уз непрестано мешање. Треба добити глатко тесто нешто ређе од оног за палачинке.
Посебно растопити маслац и помешати га са кајмаком и павлаком.
Плех подмазати и сипати танак слој теста. Пећи неколико минута док не добије благу златну боју. Затим извадити плех из рерне и премазати припремљеном мешавином кајмака и маслаца.
Поступак понављати тако што се преко сваког испеченог слоја додаје нови танак слој теста и премаз. На тај начин формира се више слојева који филији дају препознатљиву структуру.
Када се утроши сво тесто, последњи слој добро запећи док површина не добије лепу златно-смеђу боју.
Оставити да се кратко прохлади, а затим сећи на коцке и служити топло.
Тајна доброг укуса
Некада се филија пекла испод сача, где је сваки слој добијао посебну арому и боју. Данас се најчешће припрема у рерни, али љубитељи традиције тврде да је најлепша када се прави на старински начин.
Без обзира на начин припреме, филија остаје један од најзанимљивијих специјалитета наше традиционалне кухиње, јело које подсећа на времена када су се породице окупљале око трпезе, а рецепти чували као највеће породично благо.