Купци у шоку! БЕЛИ ЛУК НА РАФОВИМА ЈЕ СТАР И ДВЕ ГОДИНЕ, а да ли је уопште безбедан за јело и шта се крије иза декларације
Све већи број купаца пажљиво чита декларације, желећи да зна одакле храна долази и колико је свежа. Управо је један такав детаљ ових дана изазвао жустру расправу међу потрошачима – на полицама продавница појавио се бели лук чија је берба означена 2024. годином.
С обзиром на то да се налазимо у 2026. години, многи су се запитали како је могуће да се скоро две године стар производ и даље продаје као свеж и какав је његов квалитет након толико времена проведеног у складишту.
Технологија уместо хемије: Како бели лук не клија?
Иако су фотографије производа изазвале бројне реакције, стручњаци објашњавају да сама старост не значи нужно да је производ здравствено неисправан. За разлику од другог поврћа, бели лук може дуго да задржи тржишну вредност ако се чува у посебно контролисаним условима.
У великим хладњачама температура се одржава близу нуле, уз строги надзор влаге и вентилације, што успорава старење и спречава клијање. Многи потрошачи сумњају на употребу тешких хемикалија јер лук код куће брзо проклија, али стручњаци истичу да је за дуготрајност кључна управо технологија складиштења, а не нужно додатна заштитна средства.
Квалитет на тесту: "Бели лук није вино"
Ипак, постоји битна разлика између безбедности и квалитета. Стручњаци упозоравају да време оставља траг на сваком пољопривредном производу:
Губитак ароме: Током дугог стајања смањује се количина етеричних уља која дају карактеристичан мирис и укус.
Текстура: Ченови постају сувљи, а препознатљива љутина значајно слаби.
Први тест: Разлика се види већ при резању – свеж бели лук обилује соковима, док је онај из 2024. године знатно блажи и сувљи.
Домаћи произвођачи истичу да се локална производња тешко бори са увозном робом из дугих дистрибутивних ланаца. Њихова порука је јасна: "Бели лук није вино да годинама добија на вредности". Иако може остати исправан за јело, он временом губи своје најважније особине – пуноћу укуса и препознатљиву љутину.
Право купаца да знају
Потрошачи и произвођачи се слажу у једном – купци имају право да знају не само земљу порекла, већ и тачан тренутак бербе како би сами одлучили да ли желе производ који је провео две године у хладњачи или траже свежу намирницу, пише Блиц
