БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК ДОБИО СВОЈЕ МЕСТО НА ПОЛИЦАМА! Изложба у Суботици открива причу о језику који је опстао кроз векове

Управо зато изложба „Буњевачки правопис кроз вeкове“, отворена у Градској библиотеци у Суботици, није само приказ старих књига, докумената и писама, већ прича о једном језику који је вековима опстајао захваљујући људима који су га говорили, записивали и преносили новим генерацијама.

Поставку је приредио Буњевачки едукативни и истраживачки центар „Амброзије Шарчевић“, а њен значај додатно је наглашен недавном одлуком којом је буњевачки језик добио сопствену универзалну децималну класификацију (УДК). Наизглед административна промена у библиотечком систему, у пракси представља велико признање, јер књиге написане на буњевачком језику од сада имају свој јединствени број по којем се препознају у библиотекама широм света.

Резултати те промене већ су видљиви и у Градској библиотеци у Суботици, где су публикације на буњевачком језику први пут добиле посебно издвојено место на полицама. Тиме је буњевачка књижевност постала видљивија и приступачнија читаоцима, истраживачима и свим заинтересованима за културну баштину овог народа.

Маша Младеновић, библиотекарка задужена за матичну делатност установе, истиче да број корисника који тренутно посежу за књигама на буњевачком језику још није велики, али да последњих година расте интересовање научне и стручне јавности за ову област.

– Највише пажње привлачи периодика, стари листови и часописи. Истраживачи у њима проналазе грађу која до сада није била обрађена, што им омогућава да раде на изворним документима, а не само на већ познатим и обрађеним изворима – каже Младеновић.

Она се присетила и периода након 2021. године, када је буњевачки језик постао четврти језик у службеној употреби на територији Града Суботице.

– Када је донета та одлука, добила сам задатак да све што постоји у библиотеци буде преведено на буњевачки језик. Мислила сам да ће то бити једноставан посао, али се испоставило да није. Ја сам Буњевка и цео живот диваним буњевачки, али ни мени није било лако да преводим. Речник ми је тада био основно средство за рад. Зато је велики успех што смо коначно добили УДК број за буњевачки језик и књижевност – 821.163.4. На Дечјем и Позајмном одељењу сада постоје две полице намењене управо књигама на буњевачком језику – објашњава Младеновић.

Како наглашава, сваки језик опстаје само уколико се користи у свакодневном животу.

– Језик мора да живи, јер ако не живи међу људима, онда полако нестаје и међу Буњевцима – поручила је она.

Младеновић је овом приликом позвала све који познају буњевачки језик да га користе и негују кроз писану реч, наводећи да у библиотеку готово свакодневно стижу упити из Суботице, Сомбора и околних места. То, како каже, потврђује да интересовање за буњевачки језик није ограничено само на стручне кругове, већ постоји међу људима широм региона.

Председница Буњевачког националног савета, др Сузана Кујунџић Остојић, истакла је да је изложба организована поводом Дана матерњег језика и да посетиоце води кроз дугу историју буњевачке писмености.

– Изложба хронолошки приказује развој писма и правописа кроз векове. Прича почиње босанчицом, писмом које су Буњевци користили још у старој домовини, а затим прати развој писмености, књижевности и језика све до латиничног писма које је данас у званичној употреби – објаснила је Кујунџић Остојић.

Према њеним речима, иза данашњег положаја буњевачког језика налази се дугогодишњи рад бројних аутора, издавача, наставника и културних радника који су годинама радили на објављивању књига, стандардизацији језика и његовом институционалном признавању.

– Пут од првих књига до службене употребе језика није био ни кратак ни једноставан. Захваљујући том раду данас имамо стандардизован буњевачки језик, његову присутност у образовању, службеној комуникацији и библиотекама – рекла је она.

Посебну захвалност упутила је родитељима који са својом децом у породичном окружењу говоре буњевачки језик, истичући да ниједна институција не може да замени улогу породице у очувању матерњег говора.

– Језик се може учити у школи, може се проучавати кроз књиге и научне радове, али се најдубље усваја у породици. Зато су родитељи који га свакодневно преносе својој деци најважнији чувари буњевачког језика – поручила је председница Буњевачког националног савета.

Изложба „Буњевачки правопис кроз викове“ тако не говори само о словима, правописима и старим књигама. Она подсећа да је сваки сачувани запис део идентитета једног народа и да је место које је буњевачки језик данас добио на библиотечким полицама резултат дугог пута, истрајности и жеље да се језик сачува за будуће генерације.

Текст и фото: Сандра Иршевић