(ФОТО, ВИДЕО) У Госпођинцима почела берба корнишона: Иван Иванов већ десет година гаји краставце, принос иде и до 140 тона по хектару
Почела је сезона бербе корнишона, културе којом се повртари у Госпођинцима, у општини Жабаљ, интензивно баве од 2019. године, када је немачка фабрика за конзервирање краставаца и паприке „Мамингер конзервен СРБ“ (Maminger-Konserven SRB) отворила погон у овом селу.
У Госпођинцима и другим местима на подручју жабаљске општине, познате по вредним повртарима, корнишони су посејани на најмање 200 хектара.
Уз примену савремене агротехнике, принос корнишона може достићи око 100 тона по хектару, док најуспешнији произвођачи од почетка сезоне у јуну до краја бербе у октобру уберу и до 140 тона по хектару.
Произвођачи већ знају да ће се килограм корнишона на велико плаћати између 40 и 50 динара.
Повртар Иван Иванов краставцима се бави већ десетак година. Ове године берба на његовим њивама почела је пре две седмице.
– Сезона је добро стартовала, а каква ће бити знаћемо тек у октобру. Само се надам да нас неће изненадити град – каже Иванов за „Дневник“. – До сада нас је време служило, од априла када смо посејали корнишоне па до првих берби. Било је и топлијих и хладнијих дана, уз довољно кише, што је допринело добром развоју биљака. Оно што природа није дала, надокнадили смо системима за наводњавање „кап по кап“.
Према његовим речима, семе, агрил и фолије произвођачи су набавили од немачког прерађивача, а трошкови ће бити обрачунати приликом предаје рода.
Највише се извози у Немачку
Конзервисани корнишони представљају један од значајнијих извозних производа Србије.
Током 2025. године извоз конзервисаних корнишона из Србије достигао је вредност од 10,6 милиона евра. Највеће извозно тржиште била је Немачка, са учешћем од око 70 одсто у укупном извозу, саопштила је Привредна комора Србије за „Дневник“.
Поред Немачке, значајан извоз остварен је у Босну и Херцеговину и Хрватску, са по 7,3 одсто, Црну Гору са 6,9 одсто, Мађарску са 4,4 одсто и Словенију са 1,5 одсто укупног извоза.
Потражња за конзервисаним корнишонима годинама расте, нарочито на тржишту Европске уније. Томе доприноси препознатљив квалитет домаћих производа, што представља значајну конкурентску предност у односу на друге произвођаче и добру основу за даље унапређење производње и извоза.
Иванов се повртарством бави од 2015. године. Поред корнишона, гаји и паприку сорте слоново уво. Раније се бавио товом пилића, али је тај посао напустио и посветио се производњи поврћа.
– На повртарство сам прешао не само због боље зараде већ и зато што овај посао подразумева боравак у природи и на свежем ваздуху. Од априла до октобра сам свакодневно на њиви, што је добро и за здравље – каже Иванов.
Берба корнишона захтева ангажовање великог броја сезонских радника, које Иванов проналази у Банату, најчешће у Зрењанину и Меленцима. Сат рада плаћа се 450 динара, а број радних сати зависи од количине рода.
– Сезонци су моји дугогодишњи радници и сваке године долазе на бербу. Добро познају посао и знају да морају пажљиво да прегледају биљке како не би остао непримећен ниједан плод. Већ сутрадан корнишон може да прерасте прву класу и пређе у другу, што доноси нижу цену и мању зараду. Прва класа има највишу цену. То су најситнији плодови, док се крупнији разврставају од друге до седме класе и плаћају мање – објаснио је Иванов.