НИЈЕ СВАКО РАСХЛАЂИВАЊЕ И ЗДРАВО
НЕ ПРАВИТЕ ОВУ ГРЕШКУ ПО ВРУЋИНИ Нутриционисткиња открила зашто ледена вода може да вам направи проблем
ЧАЧАК: Тропски летњи талас и те како може имати значајан негативан утицај на људски организам, посебно код осетљивих група становништва, међу којима су најугроженији кардиоваскуларни пацијенти, хронични болесници, као и старије особе.
Управо ове категорије највише изложене ризику од дехидратације, топлотне исцрпљености и погоршања основних болести, па је правовремена превенција кључна.
Један од основних савета односи се на понашање у најтоплијем делу дана. Препорука је да се из куће не излази без преке потребе у периоду од 10 до 17 часова, када је сунчево зрачење најинтензивније и када је ризик од прегревања организма највећи. У том интервалу, како објашњава, чак и краткотрајно излагање сунцу може довести до умора, слабости и поремећаја терморегулације.
- Како би се избегло прегревање организма, неопходан је довољан унос течности. Да бисмо избегли прегревање организма неопходан је унос течности минимум 2 литра у току дана, у комбинацији са лимунадом. Ипак, посебно вода сама по себи није увек довољна, нарочито када долази до појачаног знојења. Ако се појачано знојимо, само вода није довољна да хидрира организам и врати енергију, већ је потребно уносити и комбинацију воде и соли - каже за РИНУ Јелена Матковић, дипломирана нутриционисткиња и магистарка фармације.
Одличан избор за хидратацију, како истиче, представља и сезонско воће које садржи висок проценат воде. Лубеница, диња и нектарина издвајају се као посебно корисне, јер осим воде садрже и минерале и природне шећере који брзо помажу обнављање енергије и враћање електролита у равнотежу.
Посебно упозорава на честу грешку током лета, а то је конзумација изразито хладне хране и пића. Иако у први мах доноси осећај освежења, ефекат на организам може бити супротан.
- Оно што обично грешимо сви јесте да тежимо да конзумирамо охлађено воће, поврће и воду, јер нам организам тражи расхлађење, а заправо чинимо потпуно погрешну ствар - истиче Матковић.
Како објашњава, хладна храна покреће процес загревања у организму, јер тело мора да изједначи температуру унетих намирница са сопственом.
- Уносом хладне хране и пића моментално осећамо освежење, али оно што се дешава у органима за варење је сасвим супротно при чему се у организму развија додатна топлота да би се температуре изједначиле. Због тога долази до додатног оптерећења организма и успоравања дигестивних процеса. Уместо да се освежимо, на тај начин додатно загревамо организам, и успоравамо ензиме за варање - упозорава Матковић.
Препорука је, стога, да воће и поврће буду на собној температури, као и вода и лимунада, како би се избегао додатни стрес за организам и омогућило боље варење и природнија терморегулација. Исхрана током лета, како закључује нутриционисткиња, треба да буде заснована на сезонским намирницама које су у том периоду најдоступније и најкорисније за организам.
Посебно препоручује салате од сезонског поврћа у комбинацији са нискомасним сиревима и јајима, које представљају уравнотежен оброк.
- Салате од сезонског поврћа и нискомасних сирева и јаја су права комбинација свих потребних нутријената а при томе чине одличну хидратацију организма - закључује Матковић, наглашавајући да правилна исхрана током врућина може значајно допринети бољем општем стању и лакшем подношењу високих температура.
