ЧОВИК ЗБОГ ЉУБАВИ ПРОСТО ПОБУДАЛИ Хрват се заљубио у Српкињу на мору, па се претварао да је и сам Србин ИЗАБРАНИЦА ЊЕГОВОГ СРЦА НЕ ВОЛИ ХРВАТЕ, А ОН ПРИЛАГОДЉИВ...
Љубав не бира ни место, ни време, ни нацију.
Или ипак бира?
Одрастање у одређеним срединама обликује наше навике и ставове, који се касније могу одразити и на избор партнера. Ако нас од малих ногу уче предрасудама према одређеним народима, није реткост да се временом формирају баријере које тешко нестају. Управо са таквом ситуацијом суочио се и јунак ове приче.
Наиме, један младић са хрватског приморја упознао је Српкињу преко друштвених мрежа, која је дошла да ради сезону, и убрзо се заљубио у њу. Ипак, како сам каже, ова прича није класична љубавна бајка, већ ситуација у којој су се умешали и политички и национални елементи.
Он је своје искуство поделио на једној форум страници:
"Мечујем се с цуром на Тиндеру. Предивна цура. Заљубио се на први поглед. Она је пореклом из Србије, овде је на сезони. Савршено, ја обожавам српски нагласак", рекао је на почетку.
"Али она ми каже да воли само Србе и питам јесам ли ја Србин. Под притиском ја кажем да јесам као мало у шали и она ме схвати озбиљно. Дописујемо се већ 6-7 дана и ја се претварам да сам Србин. Све шта пишем, преводим на српски, кад ме пита шта ми је најдраже јело, ја сам рекао шаргарепа. Кад ме питала одакле сам, лагао сам да су се моји преселели из Ветерничке рампе крај Новог Сада у Сплит, значи баш сам све лагао. Чак сам јој писао против хрватске репрезентације! Говорио сам јој како је Лука Модрић штакор и издајица. И да би на крају дошло до тога да се ми договоримо изаћи на дејт данас."
"Да ли да је лажем да сам Србин или да јој кажем истину и упропастим све своје шансе. Већ сам размишљао да је поздравим са 3 прста у зраку и да јој причам о томе како је ово требало бре да буде наше море итд. Слушам активно Цецу, па можда на то се донекле извучем и изгледам мало као четник, имам бркове не браду али може проћи. Молим савете што да направим. У напред хвала", наводи се у објави.
Објава је изазвала бројне реакције, а корисници форума су се утркивали у саветима:
"Стари, сад нема назад након што си толико одрадио. Иди до краја сад. Реци да су те малтретирали као малог и да си повукао нагласак. Да ти писање иде боље јер стигнеш "да размислиш". Ако буде сумњала, поздрави конобара са "домаћине, дај прво да видимо каква ти је ракија". Опуштен си, лагано само. На свако питање почни пљувати само по политичарима и окриви их за све што би ти могло помоћ да се извучеш из ситуације. И води је где је гласна музика, можда да се огрнеш заставом Србије и плешеш са 3 прста на обе руке у ваздуху. Она ће толико бити задивљена твојом храброшћу да ће националност постат неупитна. Срећно и држим фиге, јави како је прошло."
"Кад си већ отишао толико далеко, лажи до краја. Само немој рачунати на ништа дугорочно."
"Обавезно је пољуби 3 пута када се сретнете!"
На крају се појавио и коментар који је сажео целу ситуацију:
"Ако ништа друго, показаћеш јој да је национализам глупост."
Ова прича, иако испричана кроз хумор и интернет анегдоту, отвара озбиљно питање колико предрасуде и национални идентитет могу да утичу на међуљудске односе. У исто време, показује и колико људи често сами компликују једноставне ситуације због страха од одбацивања.