(ФОТО) Завирите у Велике Радинце: Село у које се досељавају и даброви, кроз које се пролази већ се у њему застаје и ужива
Пловидба Сремом увек почиње на шумским таласима Фрушке горе, а завршава се на житним валовима који, како неки мудраци тврде, увек воде кроз Велике Радинце. Међутим, наш брод на четири точка одвео нас је тачно до овог места које се налази између Руме и Сремске Митровице којој и припада, чиме смо доказали да није тачно да се кроз ово село само пролази.
А кад се застане – има шта и да се види!
Прва лепота на коју наиђете јесте поток Мутаљ (или Чикасово, како га мештани зову, а који се улива у канал Чикаш, затим у Саву), уз који је подигнут Ловачки дом, данас ушукана полукафанска оаза, иначе и дом породице даброва који су ту допутовали из Засавице. Иако нисмо срели ниједног члана ове заштићене врсте, чули смо приче о вредноћи животиња које, премда немају ту намеру, ипак направе покоју штету градећи бране, а успут и грицкајући стабла лешника и слично...
А уз сам поточић налази се и артерски бунар са салетлицом, који је копан на 292 метра и из ког цури најчистија вода у Војводини. Бар нам и то тако кажу.
Велики Радинци су више урбано насеље, имамо бутик, три фризера, технички преглед возила, гвожђару, бензинску пумпу, вулканизера. Имамо и месницу за коју су, кад се отварала, сви питали шта ће нам, а сад ради боље него оне у граду (Милош Кекић)
Иначе, осим даброва вредни су и редовни мештани Великих Радинаца, те од уласка у село па до центра наишли смо на неколико радова – асфалтирања тротоара, изградње атмосферске канализације испред цркве, чупкања корова „испредкуће”...
– Велики Радинци су више урбано насеље, имамо бутик, три фризера, технички преглед возила, гвожђару, бензинску пумпу, вулканизера – набраја нам председник Савета Месне заједнице Милош Кекић. – Имамо и месницу за коју су, кад се отварала, сви питали шта ће нам, а сад ради боље него оне у граду. У плану нам је да отворимо банкомат Банке Поштанске штедионице у згради Поште, али и да обезбедимо да нам лекар буде чешће присутан у Дому здравља, не само трипут недељно.
Прва лепота на коју наиђете јесте поток Мутаљ (или Чикасово, како га мештани зову, а који се улива у канал Чикаш, затим у Саву), уз који је подигнут Ловачки дом, данас ушукана полукафанска оаза, иначе и дом породице даброва који су ту допутовали из Засавице
Велике Радинце су последњих година обележиле бројне инвестиције од којих је највећа и најзначајнија потпуно нова изградња пута до Сремске Митровице, а који је отворен 2023.
– Након 50 година смо урадили нов пут који је предвиђен и за тежи саобраћај, мада бисмо ми волели да нам камиони не иду туда и не пролазе кроз село. Овде нам је веома фреквентан саобраћај јер ми повезујемо цело Фрушкогорје. Такође, пре тога, 2019. године, обновили смо оба објекта основне школе, која је некада била самостална а сада је део митровачке. Јер, близина града нам је и предност и мана. Многи родитељи тамо воде своју децу – појашњава наш домаћин.
Кад си пензионер, резултати су и те како битни!
Месна организација пензионера у Великим Радинцима реактивирала се пре 12 година захваљујући Верици Живанић која је од почетка председница и неко ко понајвише „вуче” и покреће своје мештане. Како каже, тренутно броје стотинак чланова, а главни циљ им је дружење и помоћ најстаријим суграђанима.
– Жеља ми је да омогућимо нашим пензинерима да имају активну старост, да их извучемо из куће, да се друже и не буду сами – појашњава Живанић, која је иначе и потпредседник Градског удружења пензионера Сремска Митровица.
– Наше активности се своде на то да обележавамо значајне датуме, идемо на једнодневне и вишедневне излете, имамо спортске активности, додељујемо пакете, бесплатно идемо у бање и организујемо лекарске прегледе.
За бележење најлепших тренутака на путовањима задужена је Биљана Павлић која по повратку изради најупечатљивије фотографије.
– До сад смо били у Словенији, Грчкој, Турској, Лозници, Бањи Ковиљачи, Тршићу, Дубровнику, Требињу... а сад нас чека одлазак на Дрину и у Вишеград – набраја Павлић, додајући да им овакви излети свима много значе, као и да је све више пензионера заинтересовано да иде на путовања.
С друге стране, спортске и културне активности такође су од великог значаја за најстарије мештане Великих Радинаца.
– Наши пензионери су пола године двапут недељно ишли у Спортски центар у Сремској Митровици и тренирали пикадо, брзо ходање, убацивање лопте у кош и гол, а играли су и шах, како би се припремили за квалификације за Олимпијаду здравља, културе и спорта трећег доба која ће се одржати у септембру у Врњачкој Бањи – каже „пензионерка приправница” Савета Цица Ковачевић која је на оваквим догађајима и даље ангажована као новинарка/водитељка а не као учесница.
– Још се не осећам као пензионер, јер имам то звање од 14. јануара ове године. Па ми је све интереснатно, посматрам их и само се питам да ли ћу и ја имати ту енергију као ови учесници који имају 80-90 година. Током вођења програма сам рекла како је најважније учествовати, па сам добила пацку да су резултати и те како битни! А онда смо имали и културни део програма у оквиру ког је једна пенионерка, која има 91 годину, певала, а друга од 92 је рецитовала.
У овом удружењу махом су жене чланови, док је мушкараца мање од 20 одсто. Један од њих је и Миленко Жарић који каже да их даме држе као мало воде на длану. И терају на физикалисање кад устреба.
– Може лепо да се живи као пензионер, ко уме и хоће. Жена и ја смо сами и све радимо, сад нам стижу шљиве, па ћемо правити пекмез, а ја свако јутро заливам цвеће, то је моја обавеза – прича нам Жарић.
– Прву јутарњу кафу пијем са женом, а увече се скупи нас десетак па дођемо до центра и подружимо се сат-два. А ово удружење пензионера ми много значи, осећам се као да сам млађи!
То што је Сремска Митровица на дохват руке омогућава мештанима Великих Радинаца да за само десетак преваљених километара имају све што им у селу фали – манифестације, спортске и културне активности, плажу, кафиће... Ипак, то што се гравитира ка граду, не значи да нема потребе за додатним разноразним улагањима у селу у ком преспава око 1.200 становника.
– Цркву смо комплетно обновили и направили паркинг испред, а изградили смо и нову капелу на гробљу на ком се и Митровчани сахрањују јер ништа не наплаћујемо, па сад морамо да проширујемо парцелу. Очистили смо и дивљу депонију на улазу у село из правца Митровице, у близини спортског аеродрома, те сад ту имамо неколико хектара државне земље на коју би иделано дошла нека фабричица у којој би се запослили наши мештани – напомиње Кекић, додајући и да Велики Радинци имају два довода воде, будући да су други недавно отворили, као и да чекају да им ове године најзад пусте гас кроз мрежу у селу .
Велики радници били,а такви су и остали
Првобитно место у ком су живели велики радници био је Вишњевац, четири километра јужно од данашњих Великих Радинаца који су име добили пермутацијом слова првих вредних становника. Наиме, све до 1756. године, на поседу који је припао грофу Одескалкију за војне заслуге против Турака, налазило се имање које је потом претворено у пустару на којој је затим подигнут дворац Вишњевац (1903) који и данас постоји.
– На имању је, током друге половине 19. века, постојала пољопривредна станица где су укршали сремске мангулице и беркширске свиње и добили фајферицу – појашњава нам доскорашња новинарка Сремске телевизије Савета Цица Ковачевић. – До Ерема, засеока које се налази недалеко одавде, свиње су допремане уским колосеком уз помоћ волова и коња. Од Вогња, где се налази жалезничка станица и сада, отпремане су и продаване у Бечу. Временом, тадашњи закупци породица Фајфер преоријентисали су се на узгој коња и то је била највећа ергела арабера. Међутим, наводно због учестале појаве слепоће грла, ергела је најпре пресељена у Мађарску, а потом су најквалитетнија грла укрцана на брод у Ријеци с намером да буду пресељена у Бразил. Нажалост, брод је потобнуо, а са њим цела ергела.
Иначе, у Вишњевцу је 1733. године помињана и црква плетара, покривена шиндром, која је унутра имала камени умиваоник и трпезу од дрвета где су чуване свете књиге из Русије.
– Ова црква која се пак налази у Великим Радинцима саграђена је у другој половини 18. века и посвећена је Светом архангелу Гаврилу, и у њој се налази иконостас који су радили Јаков Орфелин и Теодор Крачун – прича нам колегиница у пензији.
Кад све утиске саберете, ред је да вам кажемо и да су новије куће са свега четири ара земље од 90.000 евра па нагоре. Некоме превише, а некоме довољно за миран живот у природи надомак града и вреве.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.