МАЂАРСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ВРБОВАЛИ СЛУЖБЕНИКЕ ЕУ Тајни документ открива детаље истраге о ШПИЈУНСКОЈ МРЕЖИ У БРИСЕЛУ
Документ Европске комисије, у који је увид имао „Политико“, наводи да су мађарски обавештајци, распоређени у сталном представништву Мађарске у Бриселу, средином прошле деценије покушавали да успоставе контакте са службеницима институција ЕУ и прикупљају информације од интереса за Будимпешту.
У документу, који датира из априла ове године, сумирани су налази истраге коју је спровео Пјотр Серафин, комесар за борбу против превара, а који је био задужен да испита наводе да су мађарски обавештајци, стационирани у сталном представништву у Бриселу, покушавали да регрутују службенике институција Европске уније (ЕУ) средином 2010-их.
Kако је утврђено истрагом, мађарске обавештајне службе послале су неколико званичника у периоду између 2013. и 2016. године - у време када је Виктор Орбан био премијер земље - да раде у сталном представништву.
- Активности тих обавештајних службеника у Бриселу у почетку су биле дискретне, али су од 2015. године постепено постале знатно отвореније - наводи се у документу.
Због појачаних активности, постојање те шпијунске мреже постало је "познато у круговима европских мађарских званичника, што је очигледно отежало ефикасност њихових напора". Према сазнањима, те активности су престале 2016. године.
"Немогуће утврдити индивидуалну одговорност"
Оливер Вархељи је 2015. постао је амбасадор Мађарске при ЕУ и водио је представништво. Он је данас европски комесар за здравље и безбедност хране, а у сталном представништву ради од 2011.
Kада су прошле године медији први пут изнели тврдње о наводној шпијунској мрежи у амбасади, Вархељи је рекао председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен да "није био упознат" са тим наводима. Он је то поновио и у јануару ове године, када су га посланици Европског парламента испитивали о скандалу, наводећи да обавештајне службе нису контактирале са њим како би прослеђивао поверљиве информације.
Истрага Серафина није успела да идентификује појединце одговорне за активности.
- На основу информација прикупљених током истраге, и уз ограничене алате које Kомисија тренутно има, није могуће утврдити индивидуалну одговорност или умешаност изван самих обавештајних службеника - наводи се у документу.
Мете биле службеници ЕУ
У документу, који је прослеђен посланицима Европског парламента, наводи се да Kомисија није упозната са било каквим "озбиљним" безбедносним пропустима. Ипак, у њему се потврђују налази истраге - и први пут се признаје постојање шпијунске мреже, као и да су мете биле службеници ЕУ.
- Обавештајни службеници су користили свој службени положај да изврше специфичну мисију која изгледа да је превазилазила уобичајене дипломатске задатке у сталном представништву. То је укључивало, посебно, контактирање са комшијски службеницима мађарског порекла и покушаје прикупљања детаљних информација о раду Kомисије на темама од посебног интереса за мађарску владу - наводи се.
Ни Вархељи ни стално представништво Мађарске нису одговорили на захтев "Политика" за коментар. Европска комисија је упутила новинаре на изјаву портпарола Балажа Ујварија, дату приликом затварања истраге у априлу:
- Kомисија је закључила да није утврђен ниједан озбиљан безбедносни пропуст у вези са наводима који су се појавили у медијима.