Може ли вештачка интелигенција заиста да нам узме послове? Сви се плаше да ће АИ заменити људе, али један велики проблем јој стоји на путу
Страх да ће вештачка интелигенција у кратком року заменити велики број запослених једна је од најчешћих тема када се говори о будућности рада.
Док политичари упозоравају на могуће последице, технолошке компаније све интензивније развијају аутономне системе који могу да обављају продају, корисничку подршку или организацију пословних процеса – послове које су донедавно радили искључиво људи.
Међутим, професорка социологије и јавних послова на Универзитету Принстон, Зејнеп Туфекчи, сматра да стварност није тако једноставна. У ауторском тексту за "Њујорк тајмс" истиче да већ данас постоје бројни примери који показују ограничења савремене вештачке интелигенције.
Један од њих догодио се када је Мета одлучила да запослене у корисничкој подршци за Инстаграм замени четботовима. Уместо ефикаснијег система, уследио је низ проблема. Преваранти су успели да манипулишу ботовима и преузму контролу над више од 20.000 корисничких налога, међу којима се налазио и профил Беле куће из времена председника Барака Обаме. Касније су на друштвеним мрежама јавно показивали колико је цео поступак био једноставан.
Слични случајеви догодили су се и у другим компанијама. Ер Канада била је принуђена да угаси свој четбот након што је кориснику дао погрешне информације о повраћају новца, што је завршило судским спором који је компанија изгубила. Мекдоналдс је, са друге стране, одустао од система за аутоматско примање наруџбина након што су корисници објављивали снимке на којима ботови поруџбинама додају огромне количине производа које нико није тражио.
Према речима Туфекчијеве, такви пропусти нису последица случајних програмерских грешака, већ саме природе великих језичких модела (LLM). Они не размишљају као људи нити проверавају тачност информација. Њихов задатак је да генеришу одговор који статистички делује уверљиво, предвиђајући која ће реч највероватније уследити у реченици. Због тога могу да произведу текст који звучи потпуно логично, иако садржи нетачне или потпуно измишљене информације.
Већина професија захтева нешто више
Професорка због тога сматра да су упозорења о масовном нестанку радних места претерана. Тачно је да постоје занимања у којима вештачка интелигенција већ остварује значајан напредак, нарочито тамо где постоје јасно дефинисана правила и где се резултат може аутоматски проверити. Програмирање је један од најбољих примера, јер се исправност написаног кода може брзо тестирати.
Са друге стране, већина професија захтева процену, искуство, разумевање контекста и доношење одлука у непредвидивим ситуацијама. Посао лекара, наставника или запослених у корисничкој подршци не може се свести на једноставна правила која рачунар лако прати.
Често се поставља питање зашто се грешке вештачке интелигенције једноставно не могу спречити додатним правилима и безбедносним механизмима. Туфекчи објашњава да је проблем у томе што вештачка интелигенција не греши на исти начин као човек. Њене грешке често су потпуно неочекиване и произлазе из другачијег начина обраде информација, због чега их је веома тешко унапред предвидети или потпуно уклонити.
То је један од разлога зашто, упркос огромном напретку генеративне вештачке интелигенције последњих година, тржиште рада није доживело драматичне промене какве су многи предвиђали. Према мишљењу професорке, јавност је често погрешно разумела саму природу ове технологије. Уместо машина које размишљају према унапред дефинисаним правилима, добили смо системе чији начин доношења одговора често не могу у потпуности да објасне чак ни њихови творци.
Додатни изазов представља чињеница да корисници веома лако проналазе начине да заобиђу безбедносна ограничења четботова. Техника позната као "џејлбрејкинг" (јаилбреакинг) омогућава манипулисање одговорима вештачке интелигенције променом начина постављања питања. Пошто је готово немогуће унапред предвидети све могуће људске интеракције, потпуна контрола над оваквим системима и даље остаје веома тешко остварива.
Ипак, многи и даље верују да ће вештачка интелигенција ускоро заменити људе у великом броју занимања. Туфекчи сматра да је разлог за то чињеница да генеративни модели комуницирају природним, течним и веома уверљивим језиком. Људи су кроз еволуцију развили склоност да квалитетну комуникацију поистовећују са интелигенцијом, па лако стичу утисак да је реч о системима који разумеју свет једнако добро као човек.
Професорка закључује да вештачка интелигенција није унапређена верзија људског ума, већ потпуно другачија технологија која функционише по сопственим правилима. Она може донети велике промене и изазвати озбиљне друштвене последице, али њена ограничења показују да замена људи у већини професија неће бити ни једноставна ни брза. Уместо страха од масовног губитка радних места, много је важније разумети стварне могућности и слабости ове технологије и припремити се за промене које ће она постепено донети.