ЕУ НЕ ПОПУШТА! Нема одлагања ЕЕС-а и поред упозорења на КОЛАПС АЕРОДРОМА
Европска унија одбила је захтеве аеродрома и авио-компанија за одлагање примене новог система биометријске контроле граница, упркос упозорењима да на најмање 20 критичних тачака постоји опасност од великих застоја.
Нови Систем уласка и изласка (ЕЕС), који је осмишљен да замени ручно печатирање пасоша, донеће значајне промене за све путнике који нису држављани Европске уније, укључујући и грађане Србије.
Шта доноси ЕЕС систем и кога погађа?
Према новим правилима, путници из земаља ван Европске уније ће приликом првог уласка у шенгенску зону морати да дају отиске прстију и подвргну се скенирању лица. Ови биометријски подаци ће се затим проверавати при сваком наредном преласку границе.
Главни циљ система је модернизација граничне контроле и строжа контрола боравка. ЕЕС ће аутоматски откривати путнике који су прекорачили дозвољених 90 дана боравка у периоду од 180 дана. Према досадашњим подацима, систем је већ идентификовао око 44.500 особа којима је одбијен улазак, од чега је око 9.000 претходно прекорачило дозвољени боравак.
Страх од великих гужви
Иако званичници Европске уније тврде да је од око 1.500 граничних прелаза само њих 20 критично, авио-компаније, међу којима је и „Рајанер“, упозоравају на могућ хаос на аеродромима током туристичке сезоне. Највеће гужве очекују се на аеродромима у Шпанији, Португалији, Италији, Грчкој и Белгији.
Као пример наводи се регионални аеродром на којем је у једном тренутку пристизало око 3.000 путника на сат, што је довело до потпуног застоја због недовољног капацитета за биометријску контролу.
Проблеми су уочени и код Евротунела, где технологија за контролу путника у аутомобилима још није у потпуности оперативна.
Брисел не одустаје
Упркос захтевима Међународног удружења за ваздушни саобраћај (ИАТА) да се примена система одложи до наредног лета, Европска унија поручује да потпуна суспензија није ни потребна ни могућа.
Званичници сматрају да би селективно увођење система само у појединим државама изазвало додатну забуну и повећало ризик да путници буду погрешно евидентирани као особе које нелегално бораве у шенгенској зони.
Систем, чија је припрема трајала осам година, има и безбедносну улогу, јер је већ идентификовао више од 1.000 особа које се сматрају претњом по унутрашњу безбедност.
Док се чека пуна примена, поједине државе већ предузимају мере за ублажавање гужви. Португалија ангажује додатно особље на аеродромима, док се у Шведској тестира мобилна апликација која би путницима омогућила да део података унесу пре доласка на гранични прелаз.
