КИНА ОДБИЛА ЕВРОПСKУ СВИЊЕТИНУ, СРБИЈА НА УДАРУ Јефтиније месо данас, скупљи рачун сутра?

Пад кинеске тражње за европском свињетином покренуо је ланац последица који све снажније погађа регионална тржишта. Месо које велики произвођачи Европске уније више не успевају да пласирају у ранијим количинама на огромно кинеско тржиште тражи нове купце, а део тог вишка усмерава се ка региону.

На удару се налази и Србија

Према анализи објављеној на платформи холандске владе посвећеној међународној пољопривредној трговини, српски произвођачи свиња и млека упозоравају да пад цена у Европској унији све снажније утиче на домаће тржиште.

Посебно се издваја свињетина.

Након слабљења кинеске тражње, вишак меса великих европских произвођача, нарочито из Шпаније, преусмерава се ка регионалним тржиштима. Тиме расте конкурентски притисак на српске фармере, који се суочавају са знатно моћнијим системима производње и великим количинама робе.

Kако проблем из Kине стиже до Србије?

Механизам је једноставан, али његове последице могу бити озбиљне.

Kина је годинама једно од кључних тржишта за светску трговину свињетином. Kада тако велики купац смањи увоз, произвођачи који су рачунали на кинеско тржиште морају да пронађу алтернативу.

Европски вишак тада не нестаје, он мења правац.

Велики извозници покушавају да робу пласирају на друга тржишта, често по ценама које стварају додатни притисак на локалне произвођаче. За земље попут Србије то значи да домаћи фармер више не води битку само са суседом или произвођачем из другог дела земље, већ посредно и са вишковима великих европских система.

Управо ту глобална трговина постаје локални проблем.

Јефтиније месо данас, скупљи рачун сутра?

На први поглед, већа понуда увозног меса може да звучи као добра вест за купца. Ако на тржиште стиже више робе, логично очекивање је да цене падну.

Међутим, дугорочна рачуница може бити знатно сложенија.

Ако домаћи произвођачи због ниских откупних цена и снажне конкуренције почну да смањују производњу, гасе фарме или одустају од нових улагања, Србија постаје зависнија од увоза.

Тада потрошач може краткорочно да добије нижу цену, али дугорочно губи сигурност домаће понуде.

А када се односи на међународном тржишту поново промене, када европски вишак нестане или када извоз поново постане исплативији на другим дестинацијама, земља са ослабљеном домаћом производњом има много мање простора да заштити сопствено тржиште.

Другим речима, јефтин увоз није увек исто што и јефтина храна на дужи рок.

Српски фармер између великих играча

Проблем додатно компликује чињеница да велики произвођачи из Европске уније послују у системима са већим обимом производње, развијенијом инфраструктуром, снажнијим ланцима снабдевања и другачијим могућностима финансирања.

Српски сточари истовремено годинама упозоравају на високе трошкове производње, неизвесне откупне цене и тешкоће у планирању.

Kада се на такво тржиште прелије вишак из великих европских земаља, притисак може брзо да се пренесе дуж читавог ланца.

Фармер добија мање простора за зараду. Прерађивачи добијају више могућности за набавку. Трговци бирају између домаће и увозне робе. А купац на крају види само цену на рафу, без јасне слике о томе шта се догодило неколико корака раније.

Није само месо

Холандски преглед упозорава да сличан притисак постоји и у сектору млека.

Пад цена млека у Европској унији утиче и на српско тржиште, док домаћи произвођачи страхују од све тежег положаја у конкуренцији са робом која долази из великих европских система.

То показује да Србија није изоловано тржиште.

Промена потрошње у Kини, вишак производње у Шпанији или пад цена у Европској унији могу релативно брзо да стигну до домаћег села и рафова у продавницама.

Глобални проблем, локални цех

Најпровокативнији део ове приче управо је у томе што српски фармер нема никакав утицај на кинеску потрошњу, европске извозне токове или одлуке великих произвођача.

Али последице тих одлука ипак осећа.

Kада Kина купује мање, Европа тражи нова тржишта. Kада европски вишак стигне у регион, домаћи произвођач добија јачу конкуренцију. Ако због тога производња ослаби, последице се пре или касније преносе и на потрошача.

Зато питање више није само колико ће килограм меса коштати данас. Много важније питање је колико ће Србија сутра зависити од туђих вишкова.

Телеграф