СОМБОР С ОКОЛНИМ СЕЛИМА НАЈПОЖЕЉНИЈЕ МЕСТО ЗА ЖИВОТ У СРБИЈИ: Чак 272 младе породице овде свиле ПРВО гнездо
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић изјавио је да су Сомбор и сва његова села тренутно најпожељније место за живот младих у Србији, наводећи да то потврђује податак да су кроз државни програм у том крају додељене чак 272 куће са окућницом.
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић изјавио је да је најпожељније место за младе људе у Србији Сомбор и сва његова села судећи по 272 додељених кућа.
Одговор на питање које је најпожељније место за младе људе у Србији, судећи по броју додељених кућа, чак 272, без сумње је Сомбор и сва његова села, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић током отварања обновљеног Дома културе у селу Растина.
Он је навео да је ту Дом културе, амбуланта, школа, вртић, пошта и све оно што је неопходно да задржи младе мештане и привуче неке нове.
А оно што посебно карактерише ову сложну заједницу је да су потомци досељеника из различитих делова бивше земље, након Првог и Другог светског рата. Сећање на њих поносно чувају од заборава и више него спремно дочекују све оне који желе да своју будућност виде у овом лепом и пријатном окружењу, истакао је Кркобабић, саопштено је из министарства за бригу о селу.
Током боравка у Сомбору министар је посетио и породицу Миленка и Иване Молошев у селу Гаково, која је свој дом стекла 2021. године кроз Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.
После више од десет година проведених као подстанари, породица Молошев добила је прилику да започне ново животно поглавље.
Данас обоје раде на фарми свиња у Гакову, али су и покренули своје пољопривредно газдинство које непрестано шире.
Тренутно гаје око 60 оваца, свиње за сопствене потребе и у међувремену су купили и два мања трактора.
Миленко је навео да је добијање куће била је њихова највећа животна прекретница.
"Тек када смо добили свој дом могли смо озбиљно да планирамо будућност. Од тада само радимо, улажемо и ширимо газдинство. Данас живимо од свог рада и поносни смо што наша деца одрастају на свом имању. Најстарији син Лазар управо је уписао Економски факултет у Суботици, средњи Милош везан је за село и пољопривреду, док најмлађи Лука тренира фудбал", рекао је Миленко.
Министар је заједно са градоначелником Сомбора Антониом Ратковићем обишао и село Растина и отворио Дом културе обновљен средствима Министарства за бригу о селу у оквиру Програма доделе бесповратних средстава за уређење и опремање сеоских домова.
Средства су уложена у извођење хидроизолатерских, керамичарских, браварских, молерских и столарских радова, а сала је у потпуности опремљена новим намештајем и савременом техничком опремом.
Набављено је 120 столица, два конференцијска стола, пројектор, платно, озвучење, као и два клима уређаја, чиме је овај простор постао функционалан за различите друштвене, културне и образовне садржаје.
Секретар Месне заједнице Растина Ивана Шупут навела да је "Растина најмање сомборско село, удаљено око 25 километара од града.
"Последњих година много је урађено за наше место - обновљени су основна школа и вртић, а сада је и Дом културе добио потпуно нови изглед. Захваљујући овом пројекту, вратио се друштвени живот у село. Дом се користи готово свакодневно, а термини се резервишу унапред. Овде се организују рођендани, породичне прославе, окупљања мештана, културни програми, а шаховски клуб одржава своја такмичења", рекла је Шупут.
Она је нагласила да је село уређено као и да већина ствари добро функционише.
"Ускоро се завршава и реконструкција амбуланте, а једино што нам остаје као значајан проблем јесте пут који повезује Растину са Сомбором и који је неопходно обновити", истакла је Шупут.
Сомбор је једна од локалних самоуправа која је у највећој мери искористила програме Министарства за бригу о селу.
Управо овај град је рекордер по броју додељених сеоских кућа у Србији.
До сада су, кроз програм куповине сеоских кућа са окућницом, скућене чак 272 породице, за шта је издвојено више од 320 милиона динара.
Поред куповине кућа, кроз програме Министарства за бригу о селу подржан је и рад три земљорадничке задруге и четири манифестације "Михољски сусрети села".