СА ПУТА ПО ХАНОВЕРУ - срцу Доње Саксоније где живи око 30.000 Срба: Град којем је Експо помогао
Хановер, главни град Доње Саксоније, једне од 16 немачких покрајина, који је у Другом светском рату страдао готово 90 одсто, а данас је познат као важан индустријски и универзитетски центар, само на први поглед може бити незанимљив туристима.
Предузимљиви Немци црвеном линијом обележили су туристичку руту, која полази од Нове градске куће и води до најзначајнијих историјских и културних знаменитости града, тако да и они који индивидуално хоће да га упознају, могу то лако да учине пратећи је. Дуга је 4,2 километра и води кроз центар града где се налазе најважније, али и најлепше архитектонске творевине.
Осим Градске куће, која са 113 година и није тако нова, знаменитости Хановера су Marktkirhe, такозвана пијачна црква, јер се налази у старом делу града који је као и у већини градова некада називан пијацом пошто се ту трговало. Саграђена је у 14. веку као католичка, да би после реформације Мартина Лутера, 1533. годне постала евангелистичка. Тридесет година трајао је рат између евангелиста и католика, који је резултирао поделом земље, па је део западне Немачке евангелстички, а јужи католички. Колики је раскол међу њима, говори најбоље податак да је до 1945. било забрањено међусобно венчавање.
Данас је Marktkirhe најстарија евангелистичка црква у Хановеру, који је у бити евангелистички град. До Другог светског рата није било уопште католичких цркава у центру. У северним деловима Немачке до уједињења, школе су у католичким местима имале посебне улазе за католике и ђаке осталих вероисповести.
Скоро па енергетски независтан
Урбанистичким планом је ограничена спратност у Хановеру, у ком нећете видети облакодере, част изузецима. Зову га зеленим градом, а како каже заменик градоначелника Томас Клапрот, настоји да површине под зеленилом прошири. Дубоко на територији Доње Саксоније могу се видети ветропаркови. У Хановеру више од 50 одсто струје долази из соларних извора и ветропаркова. Са Електродистрибуцијом која је једна од две највеће у Немачкој, за 10-15 година се нада да ће потпуно прећи на соларну и енергију ветра.
Краљевски вртови Herenhauzen, који су међу најлепшим барокним парковима, али и највећим у Европи, свакако су знаменитост Хановера коју не треба пропустити.
Овај град био је седиште краљевске династије која је по њему понела име. Тај податак не истичу нешто нарочито. Династија Хановер је владала немачким државама Брауншвајгом и Хановером до 1866. и Уједињеним Краљевством од 1714. до 1901. године. Везе са Британцима јаке су и данас и огледају се на свимпољима. У старом градском језгру близу пијачне цркве сачувана је и стара градска кућа - касноготичка Алтес Ратхаус. Сазидана је од црвене опеке која је доминантни грађевински материјал и у огромној мери боји архитектуру не само Хановера већ и других делова Доње Саксоније.
Нова градска кућа подсећа на дворац и заштитни је знак Хановера. У предворју здања налазе се четири рељефна модела града која показују како је Хановер изгледао 1689, 1939, 1945. и данас, па се и на основу тога може пратити како се развијао и од рибарског села на обали реке Лајне постао важан индустријски, пословни и туристички центар.
Хановер има сталну тенденцију за ширењем своје територије. Под своје окриље 1974. узео је општине које нису самостално могле да опстану. На 15 минута удаљен Лангенхаген је једна од општина коју би Хановер радо да види у свом друштву, али се тај индустријски град са 55.000 становника и аеродромом опире настојању Хановера.
Састанак под репом
Краљу Ернсту Аугусту од Хановера, који је кратко време био и краљ Британије, његов одани народ подигао је споменик код железничке станице у том граду. Тај споменик једно је од популарних састајалишта грађана Хановера. Међутим, житељи града за место састанка не кажу код споменика, или код железничке станице, него „испод репа“. Још једно место познато је као састајалиште. То је Крепке сат.
Овај град има 585.000 становника. Са предграђем и општинама које му припадају та цифра се пење на 1,2 милиона. Градска управа на годишњем нивоу располаже буџетом од око три милијарде евра. Чланови градског парламента, интересантно је, имају статус почасних чланова. За то што седе у скупштинским клупама и одлучују о његовој будућности не добијају плату већ то чине из поштовања према граду.
Главни град Доње Саксоније не поседује класипчан метро, већ одлично организовану железницу. Недостаје му аеродром, отуда претензије према Лангенхагену.
– Хановер је у Другом светском рату био потпуно разорен а данас је познат као важан индустријски и универзитетски центар. У региону се налази седиште концерна „Фолксваген“, а град има око 50.000 студената. За Хановер се често каже да се овде говори један од најчистијих облика стандардног немачког језика. Када сам био дете и касније студент, Хановер је био веома миран, чист и безбедан град. Данас се, нажалост, доста променио. Има много више досељеника из различитих делова света, што је донело и одређене изазове – прича историчар др Жељко Драгић, рођен и одрастао у том граду и припадник друге генерације Срба у Немачкој.
Каже да се процењује да у њему живи између 20.000 и 30.000 Срба. У питању су различите генерације – некадашњи ратни заробљеници који су после 1945. године остали у Немачкој, затим гастарбајтери који су долазили крајем шездесетих година, људи који су деведесетих година због рата пронашли уточиште у Немачкој, али и велики број младих, образованих људи који су последњих година дошли због посла. Има и доста наших људи са хрватским држављанством, углавном лекара и медицинског особља.
– Наш народ се, међутим, веома добро снашао. Имамо много успешних Срба, посебно друге и треће генерације, који су овде изградили леп живот, купили куће или станове и успешно раде. Ко има посао, може лепо да живи. У Хановеру постоји велики српски православни центар при храму Светог Саве који егзистира на истом плацу са грчком православном црквом – додаје Драгић.
Хановерски, а српски фолклор
Срби се осим у православној цркви окупљају и друже и у оквиру Српског фолклорног клуба Хановер. У склопу тог клуба постоји и фолклорна секција чији координатор је Бранка Вигњевић. Она каже да су је основали ветерани - играчи, њих 16, да би сада имала 46 чланова, од којих је 24 младих. Омладински састав је формиран пре две и по године. Са њима ради као уметнички руководилац Наташа Мацановић, а са ветеранима Ивана Јелић. Кренули су ни од чега. Сада имају ношње, врло су активни, млади наступају свуда по Немачкој, иду на семинаре у тој држави, али сањају наступ у матици.
Пре 26 година и Хановер је био град у ком је одржан Експо. Његови становници, али и они из околних градова кажу да је та светска изложба донела много бенефита.
– Експо је пуно допринео развоју Хановера. Проширен је аеродром у Лангенхагену, изграђена је директна железничка веза између аеродрома и центра града, а многи павиљони данас имају нову намену и користе се, између осталог, и за факултете и разне привредне активности. Због тога искрено верујем да ће и Београд имати велике користи од предстојећег Експоа – каже Драгић.
Хановер је сајамски град који врви од посетилаца. У богатој понуди ресторана, међу којима има и оних чији власници су Срби, и кафића, постоји један у ком свако може да узме кафу, комад колача и плати колико може. Ради од 12 до 17 сати саваког дана под мотом: „Разлика између богатства и сиромаштва није природни закон, него смо ми људи довели до тога“.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.