Може ли вакцина против менингитиса да спречи гонореју? Једна студија негативна, још две у току
Случајно откриће у клиникама за сексуално здравље пре девет година пробудило је наду да би вакцина против менингокока групе Б могла да помогне и у спречавању гонореје, једне од најраспрострањенијих полно преносивих инфекција.
Међутим, ново истраживање показало је да вакцина није заштитила особе изложене високом ризику од заразе.
Научници на Новом Зеланду раније су утврдили да су особе вакцинисане против менингокока Б имале 31 одсто мањи ризик од гонореје. У неколико каснијих опсервационих студија забележено је између 33 и 47 одсто мање инфекција међу вакцинисанима.
Ипак, резултати рандомизованог контролисаног испитивања, објављени у часопису „Њу Ингланд џорнал ов медисин“, нису потврдили очекивања. Вакцина 4ЦМенБ није спречила гонореју код мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима и који су били изложени високом ризику од полно преносивих инфекција.
Гонореју изазива бактерија Neisseria gonorrhoeae. Уколико се не лечи, може да доведе до неплодности, а повећава и ризик од инфекције ХИВ-ом. У свету се сваке године региструје око 82 милиона случајева. Додатни проблем представља способност ове бактерије да развија отпорност на антибиотике.
Развој вакцине отежава то што бактерија брзо мења протеине на својој површини и тако избегава имунски одговор организма. Ипак, могућност да вакцина против менингокока пружа такозвану унакрсну заштиту имала је научно објашњење. Бактерија Neisseria meningitidis, која изазива менингококну болест, блиско је сродна узрочнику гонореје, па би поједина антитела могла да делују против обе бактерије.
У новом испитивању ГоГоВаx, спроведеном у Аустралији, учествовале су особе које су у претходних 18 месеци имале гонореју или сифилис. Примиле су две дозе вакцине 4ЦМенБ или физиолошки раствор као плацебо, у размаку од три месеца, а потом су редовно тестиране.
Мало је друкчије у пракси
Најбоља практична заштита је правилна и доследна употреба кондома при сваком вагиналном и аналном односу, а по могућности и при оралном сексу. Кондом знатно смањује ризик од ХИВ-а, гонореје, хламидије, сифилиса и већине других полно преносивих инфекција.
Ипак, ни кондом не штити потпуно од инфекција које могу да се пренесу додиром коже ван подручја које покрива, као што су ХПВ, генитални херпес и неке промене код сифилиса.
За особе са повећаним ризиком од ХИВ-а постоји и ПрЕП, превентивна терапија која веома ефикасно штити од ХИВ-а, али не штити од гонореје, сифилиса, хламидије, ХПВ-а или трудноће.
Током 20 месеци после вакцинације, најмање једну инфекцију гонорејом добило је 160 од 296 особа које су примиле вакцину. У плацебо групи заразило се 155 од 291 учесника. Ни укупан број инфекција није се значајно разликовао, што значи да вакцина у овој групи није имала заштитно дејство.
Руководилац испитивања, молекуларни биолог Кејт Сајб са Универзитета Грифит, указала је на то да су раније студије углавном обухватале људе изложене мањем ризику од гонореје. Она сматра да су претходне инфекције могле да умање дејство вакцине.
После инфекције могу да настану антитела на протеин Рмп, која не уништавају бактерију, али могу да блокирају друга антитела, укључујући и она настала после вакцинације. Зато би особе које раније нису имале гонореју могле да имају веће изгледе да буду заштићене.
Научници због тога још не одустају од ове вакцине. У Јужној Африци спроводи се испитивање на 1.100 жена, које би требало да буде завршено у јануару 2027. године. Још једна студија обухвата 2.200 мушкараца и жена у САД, Малавију и Тајланду.
Енглеска је, на основу ранијих података, почела да нуди ову вакцину геј и бисексуалним мушкарцима који су недавно имали полно преносиву инфекцију или више сексуалних партнера. После нових резултата поједини научници траже да се те препоруке преиспитају, док британски стручњаци поручују да одлуке не треба доносити на основу само једног истраживања.