ДВА ГРАДА У ТРЦИ ЗА ЕВРОВИЗИЈУ 2027 Један је древна престоница, други бисер Црног мора
Још није познато у ком граду ће бити одржана Евровизија.
У конкуренцији за организацију Песме Евровизије, која ће се следеће године одржати у Бугарској, остали су Бургас и престоница Софија, пошто је бугарски јавни сервис БНТ из разматрања искључио Пловдив и Варну.
„Након завршетка прве фазе избора града домаћина, која је обухватала процену техничких спецификација предложеног места одржавања, његове усклађености са захтевима Европске радиодифузне уније и продукцијским стандардима Евровизије, објављено је да Пловдив и Варна нису прошли у следећи круг“, наводи се на сајту такмичења.
Директор такмичења Мартин Грин и генерална директорка БНТ-а Милена Милотинова захвалили су се њиховим тимовима на интересовању за организацију Песме Евровизије.
Како се наводи у саопштењу на сајту Песме Евровизије, међународна група за процену наставља да ради на избору града домаћина између Бургаса и Софије, а коначна одлука биће донета наредних недеља.
Бугарска први пут организује Песму Евровизије, пошто је на овогодишњем такмичењу у Бечу убедљиво победила певачица Дара са композицијом „Bangaranga“.
Софија је једна од најстаријих престоница на свету
Историја Софије сеже више од 7.000 година уназад, што је чини једним од најстаријих насељених градова у Европи. Широм бугарске престонице видљиво је наслеђе Трачана, Римљана, Византије, али и Отоманског царства.
Град је добио име по цркви Свете Софије из 6. века, а не по светитељки, како се често претпоставља. Ова црква и даље стоји као један од најпрепознатљивијих симбола града.
Софија је носила више имена, међу којима су Сердика, Средец и Тријадица, пре него што је у 14. веку званично добила свој препознатљив назив.
У питању је једна од ретких престоница на свету из које се до планине може стићи за мање од 20 минута.
Храм Светог Александра Невског, са својим позлаћеним куполама и богато украшеним ентеријером, спада међу највеће православне цркве на свету. Може да прими до 10.000 верника.
Црква Светог Ђорђа, скривена иза зграда државних институција, сматра се најстаријом очуваном грађевином у граду. Ова ротонда од црвене опеке, која датира из 4. века, и данас је у функцији и у њој се редовно одржавају богослужења.
Бургас славу дугује сланим мочварама
Бургас се налази на обали Црног мора, а четврти је по величини град у Бугарској.
Познат по пространим сланим мочварама, где живе фламингоси и пеликани, град нуди много више од плажа.
У близини се могу видети римске рушевине Деултума и слани пејзажи у којима се со производи још од античких времена.
Трачани су у античко доба насељавали ову област, користећи околна језера као извор ресурса и трговачких путева. Касније, у 1. веку нове ере, Римљани су основали колонију Деултум, важно насеље за ветеране Легије VIII Августе, једне од најстаријих легија Римске империје.
Током средњег века, ово подручје било је предмет спорова између Бугара и Византинаца, а лука, позната као Пиргос, служила је као кључна тачка поморске трговине. Под османском влашћу, Бургас је постао центар за извоз производа попут соли, рибе и житарица, захваљујући пространим соланама које и данас окружују град. Ове солане нису биле важне само за локалну економију, већ су обликовале пејзаж и привлачиле птице селице, чиме је регион постао значајно место за истраживаче природе.
Са ослобођењем Бугарске 1878. године и каснијим проглашењем Бургаса градом, лука је доживела процват који ју је учинио једном од најважнијих у земљи.
У центру града се налази и величанствена црква Светих Ћирила и Методија, изузетан пример бугарске сакралне архитектуре, са позлаћеним куполама и богато осликаним ентеријером.
