ПОБЕДНИЦА ЕВРОВИЗИЈЕ ПРОГОВОРИЛА О ДИЈАГНОЗИ КОЈУ ЈЕ ДОБИЛА Ови симптоми су најчешћи код одраслих

Дара је искуство помињала и у контексту свог албума „ADHDARA“, објављеног 2025. године.

„Тај албум био је о прихватању сваког контрадикторног дела себе: хаоса, осетљивости, ватре. Било је застрашујуће и ослобађајуће у једнакој мери“, изјавила је Дара.

Наиме, поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD) није стање које погађа искључиво децу; многи одрасли свакодневно се суочавају са његовим симптомима, често и без постављене дијагнозе. ADHD се код одраслих може изразити као хронична неорганизованост, потешкоће у одржавању односа, проблеми са фокусом, стални унутрашњи немир и отежано управљање емоцијама. Ове потешкоће могу значајно утицати на професионални успех, личне односе и опште задовољство животом, пише Healthline.

Шта је ADHD?

Поремећај пажње са хиперактивношћу је неуроразвојни поремећај који се најчешће јавља у детињству, али његови симптоми често трају и у одраслом добу. Многи, посебно жене код којих се симптоми могу другачије манифестовати, остају недијагностиковани до зрелијег доба. Нелечени ADHD може створити озбиљне препреке у свакодневном функционисању, од обављања посла до одржавања стабилних веза.

Како се ADHD испољава код одраслих

Симптоми ADHD-а код одраслих могу се груписати у неколико кључних области. За дијагнозу је потребно да особа показује најмање пет симптома током минимално шест месеци, и то у мери која јој омета свакодневни живот.

Потешкоће са фокусом и организацијом

Један од најпрепознатљивијих симптома је недостатак фокуса. То не значи само потешкоће са обраћањем пажње, већ и лаку ометеност, прескакање детаља и потешкоће са довршавањем задатака. Особе са ADHD-ом често имају проблема са организацијом и управљањем временом — могу каснити, одлагати обавезе и тешко им је логички одредити приоритете.

Заборавност је такође честа, од губљења ствари до заборављања важних датума, што околина погрешно може протумачити као немар. Занимљиво је да се може јавити и хиперфокус, стање потпуне удубљености у активност, при чему особа губи појам о времену и околини.

Немир и емоционална нестабилност

Одрасли са ADHD-ом често описују осећај као да се њихов „унутрашњи мотор“ никада не гаси. Тај стални немир може водити у фрустрацију и анксиозност, посебно када не могу одмах деловати.

Живот са ADHD-ом може укључивати и емоционалну нестабилност; мале фрустрације могу се чинити непремостивима, а промене расположења су честе. Импулсивност је још једна карактеристика која се може манифестовати као прекидање других у разговору, непромишљено деловање без размишљања о последицама или друштвено неприкладно понашање.

Утицај на односе и слику о себи

Због симптома попут непажње или честог прекидања саговорника, особе са ADHD-ом могу деловати незаинтересовано или неодговорно, што може нарушити приватне и пословне односе.

Потешкоће у школи, на послу и у везама често доводе до самокритичности и стварања негативне слике о себи. Многи одрасли са ADHD-ом те изазове доживљавају као личне неуспехе, што додатно утиче на њихово самопоуздање.

С тиме је повезан и недостатак мотивације, који у комбинацији са одлагањем и лошим организационим вештинама отежава довршавање пројеката.

Здравствене последице

Стални напор потребан за фокусирање, хиперактивност и проблеми са спавањем могу довести до хроничног умора, који додатно погоршава проблеме са пажњом.

Импулсивност и неорганизованост могу изазвати занемаривање физичког здравља, што се може испољити као неуравнотежена исхрана, избегавање физичке активности или прескакање узимања терапије.

Истраживања такође показују да су особе са ADHD-ом склоније злоупотреби супстанци попут алкохола, дувана или дрога, вероватно у покушају самолечења како би побољшале фокус, смањиле анксиозност или лакше заспале.

Пут до дијагнозе

Не постоји јединствени тест за ADHD. Дијагнозу поставља стручњак за ментално здравље након детаљних разговора у којима процењује тренутне и симптоме из детињства, те искључује друга стања која могу узроковати сличне потешкоће, попут анксиозности, депресије или биполарног поремећаја.

Иако појам „високофункционални ADHD“ није службени медицински термин, он описује особе чији су симптоми блажи или које су развиле ефикасне стратегије ношења. Међутим, чак и у таквим случајевима, управљање стањем захтева много енергије, па су дијагноза и подршка и даље корисни.

Лечење и подршка

ADHD је стање којим се може управљати. Ако сумњате да имате симптоме који вам ремете живот, препоручује се да потражите стручну процену.

Доступне су различите врсте помоћи, укључујући когнитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ), технике управљања стресом, савете о исхрани те, у многим случајевима, лекове. Разговор са стручњаком за ментално здравље може вам помоћи да пронађете најбољи приступ за себе и побољшате квалитет живота.

B92