ДУБОКО МОРЕ НИЈЕ САМО „ВИШЕ ВОДЕ“ Четири ствари које МЕЊАЈУ ДОЖИВЉАЈ ПЛИВАЊА
Када се удаљимо од обале, наше тело и чула региструју другачије услове него у плићаку. Дубина, таласи, температурни слојеви и недостатак оријентира заједно стварају потпуно другачији осећај пливања.
Kада нестану обала, видљиво дно и други познати оријентири, мењају се начин на који доживљавамо простор, кретање таласа, па чак и температура воде око тела.
Управо зато људи који без проблема пливају уз обалу могу да осете нелагоду када се нађу у дубокој води далеко од копна.
Kада више не видите дно
Једна од најуочљивијих разлика је психолошка. У близини обале постоје бројни оријентири – плажа, стене, чамци, грађевине, а често је могуће видети и морско дно.
На отвореном мору тај осећај сигурности нестаје. Испод пливача може да се налази неколико стотина или чак неколико хиљада метара воде, док поглед унаоколо не пружа јасну тачку према којој би се човек оријентисао.
Велико плаветнило и тамна дубина испод ногу код неких људи могу да изазову осећај рањивости, нелагоду, па чак и страх. Посебно непријатна може да буде чињеница да човек нема визуелну представу о томе шта се налази испод њега.
Таласи се другачије осећају далеко од обале
Разлика постоји и у начину на који се море креће. Kада таласи стигну до плићака, њихово кретање мења морско дно. Kако дубина опада, таласи постају стрмији, расту и на крају се ломе према обали.
На дубокој води доживљај може да буде сасвим другачији. Уместо класичног ломљења таласа какво видимо на плажи, пливач може заједно са великим таласима ритмично да се подиже и спушта.
Због тога море које са брода или из даљине изгледа релативно мирно може да остави потпуно другачији утисак када се човек нађе директно у води.
Горе пријатна вода, а испод ногу изненада хладна
Још једна разлика може да се осети кроз температуру. Површински слој мора загрева Сунце, па вода око главе, рамена и горњег дела тела може да буде пријатна.
Међутим, температура воде не мора да буде иста неколико метара дубље. У морима и океанима могу да постоје изражени температурни слојеви. Прелаз између топлије површинске и хладније дубље воде назива се термоклина.
Због тога пливач може да осети необичан ефекат: горњи део тела налази се у топлој води, док ноге допиру до знатно хладнијег слоја.
У приобаљу мешање воде под утицајем таласа, плиме, осеке и контакта са дном може да смањи такве разлике, док на већим дубинама слојевитост воде може да буде израженија.
Исти поглед у свим правцима мења осећај простора
На отвореном мору недостатак чврстих оријентира додатно мења перцепцију. Kада је обала далеко или се уопште не види, теже је проценити удаљеност, правац и сопствено кретање.
Управо комбинација огромне дубине, одсуства видљивог дна, другачијег кретања таласа и температурних промена чини пливање на отвореном мору потпуно другачијим искуством од обичног купања уз плажу.
Вода је можда иста, али оно што људска чула региструју више није ни приближно исто.