ЈЕДНА ОД НАЈРЕЂИХ АЛЕРГИЈА НА СВЕТУ Људима са овим стањем и обично туширање може да изазове мучне симптоме
Вода је неопходна за живот и свакодневно долази у контакт са нашом кожом.
Међутим, код изузетно малог броја људи управо тај контакт може да изазове интензиван свраб, копривњачу и пецкање коже.
Да ли заиста постоји алергија на воду?
Реч је о воденој уртикарији (aquagenic urticaria), једном од најређих облика физичке уртикарије, од које је у медицинској литератури до сада описано свега неколико десетина до нешто више од стотину случајева широм света.
Ова ретка болест може значајно да наруши квалитет живота, јер чак и свакодневне активности попут туширања, прања руку или боравка на киши могу да изазову непријатне симптоме.
Водена уртикарија припада групи физичких или индуцибилних уртикарија, код којих се реакција јавља након деловања одређеног спољашњег фактора. За разлику од класичних алергија, овде окидач није полен, храна или лек, већ контакт коже са водом.
Реакцију могу да изазову вода из славине, морска и речна вода, киша, снег, зној, сузе или вода из базена. Температура воде углавном нема значајан утицај на појаву симптома – и хладна и топла вода могу да изазову реакцију.
Промене се најчешће развијају на врату, грудима, раменима и рукама, односно на деловима тела који долазе у контакт са водом.
Како изгледа реакција?
Симптоми се обично развијају у року од неколико минута након контакта коже са водом и могу да трају од 30 минута до два сата.
Најчешће се јављају ситне копривњаче или црвенкасти осип, интензиван свраб, пецкање или осећај жарења коже, црвенило и оток на месту контакта са водом.
Код већине оболелих реакција остаје ограничена на кожу. Веома ретко могу да се јаве озбиљније тегобе, попут отежаног дисања или отока језика и грла, које захтевају хитну медицинску помоћ.
Да ли особе са воденом уртикаријом смеју да пију воду?
Да. Водена уртикарија није алергија на воду у класичном смислу, па већина оболелих може нормално да пије воду. Проблем настаје када вода дође у контакт са кожом.
Код мањег броја пацијената могу да се јаве пецкање, свраб или оток усана и слузокоже уста након пијења воде, али су овакве реакције веома ретке.
Зашто настаје водена уртикарија?
Тачан узрок болести још није разјашњен. Једна од најприхваћенијих теорија јесте да вода раствара одређене супстанце које се природно налазе на површини коже или у њеним дубљим слојевима.
На тај начин могу да настану једињења која активирају мастоците – ћелије имунског система одговорне за ослобађање хистамина. Хистамин затим доводи до ширења крвних судова, отока и појаве карактеристичних копривњача.
Друга хипотеза претпоставља да вода мења састав заштитне баријере коже и тако покреће локалну имунолошку реакцију. Стручњаци наглашавају да сама вода вероватно није алерген, већ покреће сложен процес који доводи до ослобађања медијатора запаљења.
Како се поставља дијагноза и лечи водена уртикарија?
Дијагнозу постављају дерматолог или алерголог на основу клиничке слике и специфичног теста излагања води.
Најчешће се примењује такозвани водени провокациони тест, током којег се на кожу ставља облога натопљена водом одређене температуре у трајању од око 20 минута. Уколико се развију карактеристични осип и свраб, то може указивати на водену уртикарију. Истовремено је неопходно искључити друге облике физичке уртикарије и контактни дерматитис.
Пошто је реч о веома реткој болести, не постоји јединствени терапијски протокол, већ се лечење прилагођава сваком пацијенту.
Прву линију терапије најчешће представљају неседативни антихистаминици друге генерације, који блокирају дејство хистамина и ублажавају свраб и појаву копривњаче.
Код појединих оболелих добре резултате дала је и фототерапија, односно контролисано излагање коже ултраљубичастим зрацима. Описани су и појединачни случајеви примене других терапија код тежих и терапијски резистентних облика болести, али се оне примењују искључиво у пажљиво одабраним случајевима и под надзором специјалисте.
Иако се често назива „алергијом на воду“, водена уртикарија је изузетно ретко стање. За оболеле, међутим, чак и најобичније активности – туширање, знојење, плакање или шетња по киши – могу да представљају свакодневни изазов.
