Србија оборила рекорд у спољној трговини: Извоз вредан 33 милијарде евра - ево шта највише иде на страна тржишта
Србија је током 2025. године остварила спољнотрговинску робну размену вредну готово 75 милијарди евра, што је за 7,7 одсто више него годину раније.
Ипак, упркос расту извоза, земља је годину завршила са трговинским дефицитом од 8,8 милијарди евра, показују коначни подаци Републичког завода за статистику.
На страна тржишта пласирано је робе у вредности од 33,1 милијарду евра, што је раст од 8,4 одсто, док је увоз достигао 41,9 милијарди евра, односно био је већи за 7,2 процента него у 2024. години. Добра вест је да је покривеност увоза извозом повећана са 78,2 на 79 одсто, што указује да је извоз растао брже од увоза.
Највећи део српског извоза и даље чине производи намењени репродукцији у индустрији, који учествују са више од 61 одсто, док је роба широке потрошње заступљена са 27,1 проценат, а опрема са 11,7 одсто.
Из Кине стигло највише робе, а Немачка остала наше најважније извозно тржиште
Када је реч о појединачним производима, електричне машине и апарати убедљиво су најважнији српски извозни адут. Њихов извоз достигао је 3,58 милијарди евра, а следе друмска возила са 2,26 милијарди евра, металне руде и отпаци метала са 2,08 милијарди, обојени метали са 1,97 милијарди и производи од каучука са 1,70 милијарди евра.
Највећи део извоза електричних машина чине кабловски сетови, електронске компоненте, трансформатори и друга електроопрема, док се код друмских возила пре свега ради о аутомобилима и ауто-деловима. У категорији производа од каучука доминирају аутомобилске и теретне гуме, али и остали гумени производи за индустрију.
Војводина највише продала на светској пијаци
Посматрано по регионима, Војводина је поново била највећи извозник у Србији, са уделом од 32,2 одсто у укупном извозу, док је Београдски регион убедљиво највећи увозник, јер је преко њега реализовано 45,4 одсто укупног увоза земље.
Ови подаци, међутим, одражавају седиште власника робе, а не нужно место њене производње, па се велики део увоза енергената статистички евидентира у Београду и Војводини, иако је намењен читавој Србији.
С друге стране, Србија је највише увозила електричне машине и апарате, у вредности од 2,79 милијарди евра, затим друмска возила (2,06 милијарди), нафту и нафтне деривате (2,04 милијарде), лекове и фармацеутске производе (1,93 милијарде) и индустријске машине за општу употребу (1,77 милијарди евра). Ови подаци показују да домаћа привреда истовремено извози сложене индустријске производе, али и у великој мери зависи од увоза енергената, машина и савремене технологије.
79 одсто покривеност извоза увозом
Најважније извозно тржиште Србије и даље је Немачка, у коју је пласирано робе вредне више од 5,08 милијарди евра. Следе Италија (2,25 милијарди евра), Босна и Херцеговина (2,05 милијарди), Кина (1,87 милијарди) и Мађарска (1,53 милијарде евра).
На увозној страни убедљиво доминира Кина, из које је увезена роба вредна 6,43 милијарде евра, пре свега телефони и лаптопови. Следе Немачка (4,89 милијарди евра), Италија (2,75 милијарди), Турска (2,19 милијарди) и Мађарска (1,91 милијарда евра).
33,1 милијарда евра извоз
Иако је највећи део спољнотрговинске размене остварен са земљама Европске уније, које учествују са 58,3 одсто укупне размене, Србија и даље највећи суфицит бележи у трговини са земљама ЦЕФТА. Са овим партнерима остварен је суфицит од скоро три милијарде евра, захваљујући извозу житарица, друмских возила, пића, нафтних деривата и фармацеутских производа.