НОВИ ТРЕНД У ЕВРОПИ Више плаћања картицама, мање готовине – НОВИ ПРОБЛЕМИ

Година 2025. је прва година у којој су Немци више плаћали безготовински него готовином.

Банкомати постају све ређи, филијале банака нестају, а Европска унија припрема нова правила о плаћању готовином.

Да ли то значи да се готовина укида? Не. Али њен постепени нестанак могао би учинити Европу рањивијом на разне облике притиска и зависности.

Анализа баварског јавног сервиса БР покушава да осветли улогу готовине у време када десничарски популисти и сумњиви Јутјуб канали шире теорије о њеном укидању. Истина, каже економски психолог Јулија Питерс, је много отрежњујућа, али не и мање забрињавајућа.

Нико не укида готовину, али она постепено нестаје

Ни Европска унија ни Европска централна банка (ЕЦБ) не планирају да укину готовину. Заправо, ЕЦБ ради на новој серији евро кованица, док ЕУ припрема пропис који би обавезао трговце на мало да у будућности прихватају плаћања готовином.

Матијас Kален из немачке Бундесбанке истиче да у Немачкој постоји широк политички консензус о очувању готовине. Ниједна релевантна политичка странка не заговара његово укидање. Kако је рекао један од саговорника анализе, "централна банка која укида готовину била би као пекар који укида хлеб".

Зашто расте забринутост?

Ипак, забринутост грађана расте. Банкомати и филијале банака нестају, неке продавнице више не прихватају готовину, а велике америчке компаније попут ПаyПал-а интензивно промовишу искључиво дигитална плаћања. Истовремено, шире се дезинформације, што додатно подстиче неповерење у институције.

Међутим, иза свега овога крије се много сложеније питање од самог начина плаћања.

Готовина је скупа, али њен нестанак би могао бити још скупљи

Одржавање готовине није бесплатно. Kовање, штампање, складиштење и транспорт новца процењују се на око 20 милијарди евра годишње, или приближно 0,45 одсто БДП-а. Томе се додају и порески губици повезани са непријављеним радом и прањем новца, процењени на око 16 милијарди евра.

Али Џулија Питерс упозорава да се друга страна приче често превиђа. Готовина има мерљиве друштвене користи. Истраживања показују да људи троше новац промишљеније и одговорније када га физички имају у рукама.

Готовина такође значи инклузију и приватност

Готовину чешће користе деца, старије особе, грађани са слабијим дигиталним вештинама и они без банковног рачуна. Поред тога, готовинска плаћања су анонимна, док дигитална плаћања прикупљају вредне податке о потрошачима. Према анализи БР-а, стотине компанија које послују преко великих платних платформи као што је Пајпал профитирају од ових података.

Дигитална плаћања нису бесплатна

Дигитална плаћања такође имају своју цену. Накнаде за плаћање картицама крећу се од око 0,2 процента за дебитне картице до 2,5 процента за кредитне картице. Ове трошкове у почетку сносе трговци, али на крају их често сами потрошачи плаћају кроз више цене производа. Економисти упозоравају да ако готовина нестане као алтернатива, накнаде би могле додатно порасти.

Зависност од америчких платних система

Можда највећи ризик лежи у чињеници да дигиталним плаћањима у Европи углавном управљају америчке компаније – Виза, Мастеркард и Пајпал. Џулија Питерс упозорава на могући сценарио:

"Ако би америчка администрација сутра наредила Визи и Мастеркарду да обуставе услуге у Европи, велики део платних трансакција би могао да стане."

Такав сценарио може звучати драматично, али није потпуно незамислив. Kао пример, она наводи случај из прошле године, када су америчке технолошке компаније, на захтев администрације Доналда Трампа, обуставиле рачуне француског судије.

Европа тражи своје решење

Шведска, која је годинама била лидер у безготовинском друштву, већ је променила курс. Нови закон поново обавезује трговце да прихватају готовину.

Питерс такође подсећа на велике нестанке струје у Шпанији и Португалу у априлу 2025. године, када су куповину могли обављати готово искључиво грађани који су имали готовину. Истовремено, Европска унија развија дигитални евро, чије је увођење планирано за 2029. годину.

Циљ није замена готовине, већ стварање европске јавне алтернативе приватним америчким платним системима. Председница ЕЦБ-а Kристин Лагард је више пута истицала да је дигитални евро намењен да допуни, а не да замени готовину.

Kључно питање

Готовина не нестаје зато што неко жели да је укине. Нестаје зато што је све мање користимо. Право питање није да ли ће готовина нестати, већ ко ће имати контролу над плаћањима када више не буде представљала праву алтернативу.

Мондо