Шта је потребно да бисмо преболели некога? Мало времена, неколико искрених разговора, можда понека суза или њих више? А можда и тањир јела које нас враћа на место на којем је све почело?
Омиљени рецепт мог бившег дечка намењен је свима који су некада волели, изгубили некога и онда још једном покушавали да пронађу пут назад до себе. Онима који знају да се највеће животне промене често не догађају преко ноћи, али деси се да нешто велико и важно схватимо у некој наизглед свакодневној ситуацији. Понекад је то за кухињским столом, између два залогаја и једне реченице коју дуго нисмо имали храбрости да изговоримо. И постоји разлог зашто је баш тако, али и зашто баш на том месту.
Јапански роман који лечи кроз наизглед мале ствари
Савремена јапанска књижевност последњих година освојила је читаоце широм света управо зато што се не ослања на велике драме и спектакуларне обрте. Њена снага налази се у свакодневним ритуалима и тренуцима који нису ни гласни, ни велики. Водећи ликови су људи који покушавају да саставе свој живот након губитка, разочарања или промене.
У том књижевном правцу настао је и овај роман, који кроз свакодневне теме, попут: хране, разговора и заједништва, истражује оне много дубље: о љубави и усамљености.
Фото: Промо
Прича у којој сваки рецепт носи једну успомену
Kада Момоко остане без партнера за којег је веровала да ће постати њена будућност, сасвим неочекивано проналази утеху у припремању његовог омиљеног јела. Из тог искуства настаје необична група у којој људи доносе рецепте повезане са својим бившим љубавима и кроз њих причају приче које нису стигли да заврше. Посебну драж књизи даје чињеница да свако поглавље садржи и стварни рецепт, па роман постаје спој фикције, сјајних рецепата и искрених емоција. Инспирисана стварном идејом која је постала вирални феномен у Јапану, ова књига подсећа да пут до новог почетка понекад води кроз потпуно неочекиване ствари.
Више о романима који долазе из овог жанра пронађите ОВДЕ.
