Велики јубилеј Зрењанина: Од првог помена Бечкерека – 700 година
Према сачуваним изворима, име Бечкерек први пут се помиње у повељи Будимског каптола од 10. јула 1326. године.
Иако у историографији постоје расправе о тумачењу овог документа, он се традиционално сматра најстаријим писаним сведочанством о постојању насеља. Тако се ове године навршава седам векова од тог првог познатог помињања имена Бечкерека, данашњег Зрењанина.
У првој половини 14. века Банат је био део јужних пограничних области Угарског краљевства према краљевини Србији. Владавина Карла Роберта Анжујског донела је јачање краљевске власти, развој трговине и учвршћивање жупанијске управе. Торонталска жупанија, у којој се налазио Бечкерек, имала је важан стратешки положај између Тисе, Бегеја и Тамиша. Захваљујући повољном географском положају и близини важних путева, насеље се постепено развијало као локално привредно и црквено средиште.
Да је Бечкерек већ у 14. веку био организована заједница потврђују и папски десетински пописи из 1331–1332. године, у којима се помиње локална парохија. Током наредних векова Банат је био простор сусрета различитих народа, култура и политичких утицаја. После Косовске битке и јачања османске опасности, јужни делови Угарске добили су посебан значај у систему одбране краљевства.
Почетком 15. века Бечкерек и околина нашли су се међу поседима српског деспота Стефана Лазаревића, а касније и Ђурђа Бранковића. Ова чињеница сведочи о снажним везама српске средњовековне државе и Баната. У то време у региону расте број српског становништва, док је османско освајање Баната 1551. године, нови преломни догађај.
Ипак, име забележено у изворима из 10. јула 1326. године остало је трајан симбол историјског континуитета града.
„Протеклих 700 година је исписало велике приче о нашем граду. Бечкерек, Петровград и Зрењанин се нису померали, док се догађала историја, пролазили освајачи и војске. Срећом, много више је било оних који су у нашем граду живели да би га изграђивали и унапређивали. Захваљујући њима, ми данас имамо градску историју којом се поносимо. Ово је простор за велике догађаје и велика дела. Ценила се слобода, чувао мир за наредне генерације, размишљало се о бољем животу и пратиле све новине савременог света”, поручују из Града Зрењанина.