РОБОТСКИ ТИМ ПРВИ ПУТ ОПЕРИСАО ЖИВУ ЖИВОТИЊУ Surgie лапароскопски уклонио жучну кесу свињи, следећи корак – људи

У оквиру испитивања, две машине којима су хирурзи даљински управљали обавиле су лапароскопске (минимално инвазивне) операције на свињама. Том приликом, успешно је уклоњена жучна кеса једне животиње.

Детаљно тестирали прецизност покрета

Још значајнији био је други захват, први такве врсте, у којем су два хуманоидна робота радила истовремено као јединствени “роботски тим”.

Модели Unitree G1, којима су истраживачи дали надимак Surgie, опремљени су посебним адаптерима који им омогућавају да држе хируршке инструменте, док на њима нису вршене друге хардверске измене.

Истраживачи наводе да је прецизност система Surgie упоредива са прецизношћу савремених хируршких робота, али да је његова цена вишеструко нижа, док су постављање и коришћење знатно једноставнијим.

С обзиром на све већи недостатак обучених хирурга широм света, аутори студије сматрају да би хуманоидни роботи једног дана могли да обављају операције и на људима, преноси Daily Mail.

Професор Мајкл Јип са Универзитета Калифорније, један од водећих аутора истраживања, каже да се овакви роботи могу замислити у удаљеним заједницама у којима недостаје медицинског особља, али и у захтевним условима, попут спасилачких мисија.

Пре него што су приступили операцијама на животињама, истраживачи су детаљно тестирали способност робота да изводе прецизне покрете. Током тих проба манипулисали су неживим предметима и стандардним хируршким инструментима.

Тек када су били задовољни резултатима, прешло се на извођење правих хируршких захвата на анестезираним свињама.

Брзо решили проблем крварења

Према резултатима објављеним у стручном часопису Nature, обе операције завршене су успешно.

Током једног захвата дошло је до мањег крварења, али су роботи брзо решили проблем и наставили операцију. Истраживачи истичу да су били изненађени колико су машине добро функционисале у стварним условима.

Како наводе, управљање покретима хуманоидног робота деловало је природније него управљање великим хируршким роботским системима, нарочито за особе које нису посебно обучене за рад на специјализованим платформама.

“Хуманоидни роботи којима се управља на даљину или аутономно имају велики потенцијал да омогуће приступ сложеним хируршким захватима пацијентима који га данас немају”, рекао је професор Јип.

Савремени хирурзи већ користе специјализоване роботске системе са три или четири роботске руке, али такве платформе имају озбиљна ограничења.

Постојећи системи могу да теже и до 800 килограма, захтевају велики тим људи за постављање, заузимају много простора у операционој сали, која често мора додатно да се прилагоди њиховој употреби.

Насупрот томе, Surgie је висок свега 1,5 метара, а са уграђеним адаптерима тежи само 27 килограма. Због компактних димензија хуманоидни роботи могли би да буду идеално решење у ситуацијама у којима велики хируршки роботи нису практични.

Технологија још није потпуно спремна

Коаутор истраживања, др Шанглеј Лију, истиче да овакав систем кошта само делић цене постојећих робота и заузима знатно мање простора.

Ипак, истраживачи наглашавају да технологија још није спремна за рутинску примену. Највећи проблем током тестирања био је то што је роботе било потребно више пута поново калибрисати током операције, што је продужило трајање захвата.

Такође, потребно је додатно смањити кашњење између покрета које задаје оператер и реакције робота како би систем био довољно ефикасан за свакодневну употребу.

Упркос томе, тим је веома оптимистичан. Подсећају да је прва роботска лапароскопска операција трајала чак шест сати за задатак који се данас завршава за око 30 минута.

Чак и ако Сургие још није спреман за операције на људима, истраживачи сматрају да би могао да има значајну улогу као помоћник у операционој сали.

Пошто хуманоидни роботи могу да ходају и обављају већину задатака које обавља човек, могли би да доносе инструменте, припремају опрему и помажу у сређивању операционе сале након захвата.

“Наш циљ је операциона сала будућности у којој хуманоидни роботи и људи раде раме уз раме као јединствен тим и заједно пружају хируршку помоћ онима којима је најпотребнија”, закључио је професор Мајкл Јип.

Саша Крањчевић

Телеграф