Данас је Тројеручица: Велики празник посвећен чудотворној икони Пресвете Богородице
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 25. јула обележавају празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, једне од најпоштованијих богородичних светиња у православном свету.
Ова икона вековима заузима посебно место у духовном животу Срба, јер се чува у манастиру Хиландар на Светој Гори и сматра његовом игуманијом, односно заштитницом и духовном управитељком.
Предање о Тројеручици везује се за Светог Јована Дамаскина, великог хришћанског теолога из 8. века. Према црквеном предању, због одбране поштовања светих икона био је неправедно оптужен, након чега му је одсечена десна рука.
Свети Јован се усрдно молио пред иконом Пресвете Богородице, а током ноћи његова рука је чудесно исцељена. У знак захвалности на икону је приложио сребрни приказ своје руке, па је она од тада позната као Тројеручица.
После више векова икона је доспела у манастир Хиландар, где се и данас чува као једна од највећих светиња Српске православне цркве. Према предању, након што су се монаси нашли у недоумици ко ће бити игуман манастира, икона је више пута на чудесан начин проналажена на игуманском месту у храму. То је протумачено као знак да је сама Пресвета Богородица преузела ту улогу, због чега се Тројеручица и данас сматра игуманијом Хиландара.
На овај празник верници се посебно моле Пресветој Богородици за здравље, заштиту породице, помоћ у тешким животним тренуцима и исцељење, верујући да њено заступништво пред Богом доноси утеху и снагу онима који јој се обраћају са искреном вером.
Народна веровања и обичаји
Празник Тројеручице прате бројна побожна веровања, иако Српска православна црква не прописује посебне народне обичаје.
Верници на овај дан одлазе у цркву, пале свеће и упућују молитве Пресветој Богородици за здравље, мир у породици и заштиту дома, а посебно се моле они који пролазе кроз тежак животни период, болест или важну животну одлуку, верујући у заступништво Пресвете Богородице.
У многим домовима празник се обележава у молитвеној атмосфери, без свађа и тешких речи, као подсетник на мир, праштање и међусобно разумевање.
У народу постоји веровање да је добро на овај дан учинити неко дело милосрђа или помоћи некоме у невољи, у част Пресвете Богородице.