Нова нада за рак панкреаса: Модификована бактерија показала обећавајуће резултате у истраживању
Генетски модификована бактерија у претклиничком истраживању допремила је имунотерапију директно до тумора панкреаса, успорила његов раст и појачала дејство стандардног лечења.
Научници су развили експерименталну терапију која користи генетски модификовану пробиотску бактерију како би имуностимулишући лек допремила директно у тумор. У претклиничком истраживању овакав приступ успорио је раст рака панкреаса и појачао дејство стандардних терапија.
Рак панкреаса један је од најагресивнијих малигних тумора и често слабо реагује на имунотерапију, јер ствара окружење које спречава ћелије имуног система да ефикасно нападну тумор. Управо зато истраживачи са Универзитета у Чикагу развили су нову стратегију која користи генетски модификовану бактерију Bifidobacterium longum, природно присутну у цревима, као својеврсног "достављача" терапије.
Резултати истраживања, објављеног у часопису Science Advances, показали су да је овако модификована бактерија успешно допремила имуностимулишући молекул интерлеукин-2 (ИЛ-2) директно у тумор. На тај начин активирани су Т лимфоцити који препознају и уништавају ћелије рака, док је истовремено смањена могућност нежељених ефеката који се јављају када се ИЛ-2 примењује на уобичајен начин.
Истраживачи објашњавају да је управо Бифидобацтериум лонгум погодна за овакав задатак зато што може да опстане у средини са мало кисеоника, каква је карактеристична за многе солидне (чврсте) туморе, укључујући и рак панкреаса. Због тога се бактерија задржава управо у тумору, где ослобађа терапијски молекул, док се из здравих ткива брзо уклања.
У експериментима на животињама терапија је успорила раст тумора, повећала активност ћелија имуног система које нападају рак, а још боље резултате дала је када је комбинована са хемиотерапијом, радиотерапијом или имунотерапијом.
Аутори наглашавају да је реч о претклиничком истраживању, односно да терапија још није испитана на људима. Предстоје студије које треба да потврде њену безбедност и ефикасност, али сматрају да би овакав приступ у будућности могао да побољша лечење једног од најсмртоноснијих облика рака.