ДА ВАМ ГОРИ КУЋА И ИМАТЕ МИНУТ ДА НЕШТО СПАСЕТЕ, ШТА БИСТЕ ПОНЕЛИ? Људима широм света осигуравајуће куће годинама постављају ово питање
Истраживања осигуравајућих кућа показују да људи у кризним ситуацијама ретко прво помисле на оно што највише вреди на тржишту. Чешће спасавају оно што има највећу личну вредност.
Замислите да имате само један минут. Не сат времена, не десет минута, већ само 60 секунди да изађете из куће и понесете оно најважније.
Шта бисте узели?
Пасош? Лаптоп? Новац? Албум са породичним фотографијама? Бурму? Омиљену играчку свог детета? Или бисте, без размишљања, прво покушали да спасите кућног љубимца?
Осигуравајуће куће покушале да нађу одговор
Ово питање годинама постављају осигуравајуће куће широм света, али не да би процениле вредност имовине, већ да би боље разумеле како људи размишљају у тренуцима највећег стреса.
Резултати су готово увек слични – већина испитаника не бира оно што је најскупље, већ оно што за њих има највећу емотивну вредност.
Цена и вредност нису исто
На тржишту готово свака ствар има своју цену. Телевизор, рачунар, аутомобил или сат могу лако да се процене.
Али како проценити вредност албума са фотографијама који прати историју једне породице? Или венчаног прстена који се преноси генерацијама? Или дечјег цртежа који нема никакву тржишну вредност, али је за родитеље незаменљив?
Управо ту психолози праве важну разлику између цене и личне вредности.
Оно што је најдрагоценије често не може да се купи поново.
Зашто људи ризикују због успомена?
Анкете показују да би многи, упркос опасности, покушали да се врате у кућу како би спасили одређене предмете или кућне љубимце. Стручњаци упозоравају да се то никада не би смело чинити, јер ниједна ствар није вредна људског живота.
Ипак, сама чињеница да људи размишљају на тај начин говори колико снажну емоционалну везу градимо са предметима који представљају део нашег идентитета и породичне историје.
То нису само ствари, то су успомене.
Највећа вредност често није оно што највише кошта
Можда управо зато ово једноставно питање има толико снажан ефекат.
Када нас неко пита шта бисмо спасли за само један минут, већина не размишља о тржишној вредности. Размишља о људима, о успоменама, о стварима које не могу да се купе.
И можда је управо то најбољи доказ да највредније ствари које поседујемо врло често нису и оне са највећом ценом.
