ПРИЧА РУЖИЦЕ ИЗ КАЋА СЛАМА СРЦЕ Спава на гробљу, ради од јутра до мрака и брине о брату МАШТА САМО О КРОВУ НАД ГЛАВОМ
Док већина људи на каћком гробљу долази да обиђе гробове својих најмилијих, Ружица Добријевић тамо проводи готово сваки дан радећи.
Брише и чисти споменике, уређује гробна места и од тог посла покушава да обезбеди оно најосновније за живот. Када нема где да оде, управо на гробљу у Каћу проведе ноћ, јер већ годинама нема стални смештај.
Живот ове Каћанке већ дуго је испуњен борбом за голу егзистенцију. До пре неколико година живела је са братом у кући коју би многи назвали рушевином, али су због сплета животних околности остали и без тог крова над главом. Од тада се сналази како зна и уме. Поједини мештани Каћа повремено јој отворе врата свог дома како би могла да преспава, окупа се или поједе топао оброк, али трајно решење још није пронашла.
Њена највећа брига данас није она сама, већ брат Радослав, који је 2023. године доживео тежак мождани удар. Он се сада налази у Геронтолошком центру у Врбасу, док Ружица остаје у Каћу, одакле, када год успе да заради нешто новца, одлази да га обиђе и купи му потребне лекове.
Потребна помоћ
Свако ко жели и може да помогне Ружици на било који начин може је контактирати на њен број телефона 063/19-37-760. Ружици је највише потребан смештај, али и храна, као и новчана помоћ за лекове.
– Највише ме боли што ми је брат болестан. Увек сам се плашила да ће неко кога највише волим на свету да буде болестан. Све бих дала само да је добро – каже Ружица.
И сама се бори са озбиљним здравственим проблемима. Због обољења бубрега и материце у октобру је очекује операција, али ни то је не спречава да свакодневно сатима ради на гробљу. Чишћење и одржавање споменика једини су јој извор прихода, јер због здравственог стања није у могућности да се запосли на дужи временски период.
– Пут до Врбаса и лекови за мог брата много коштају – прича она. - Морам да радим колико год могу, баш због њега. Један човек из Каћа ме вози у посету брату, идем три пута месечно, а један одлазак ме кошта 4.000 динара само за превоз.
Највећа жеља јој није новац, већ сигурно место за живот.
– Највише бих волела када би ми неко поклонио половни стамбени контејнер или камп-приколицу. Имам где да их поставим и то би ми решило највећи проблем. Само да имам свој кутак, не треба ми ни струја навикла сам да живим у мраку – каже Ружица.
Њена највећа брига данас није она сама, већ брат Радослав, који је 2023. године доживео тежак мождани удар
Поред тешке материјалне ситуације, највише је, истиче, боли однос појединих људи.
– Некада пожелим само да ми неко каже лепу реч. Људи често осуђују, а не знају кроз шта неко пролази или шта њих чека у будућности. Мало разумевања некад значи више од свега – искрено говори.
И поред свих недаћа, Ружица не одустаје. Сваког дана одлази на каћко гробље, радећи посао који јој омогућава да преживи и помогне брату. Њена прича није само прича о сиромаштву, већ и о истрајности, бризи за најближе и нади да ће се појавити неко ко ће јој помоћи да после година неизвесности коначно добије оно што јој је данас најпотребније – сигуран кров над главом.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.