Нова рачуница за зиму ЕВО КОЈЕ ГРЕЈАЊЕ ЋЕ БИТИ НАЈИСПЛАТИВИЈЕ Разлика у трошковима је већа него што мислите
Поскупљење електричне енергије најављено за јесен могло би највише да погоди домаћинства која се греју на струју, посебно она са већом потрошњом.
Још није познато да ли ће поскупљење бити спроведено кроз повећање цене киловат-сата, измене блок тарифа или комбинацију обе мере, а стручњак за енергетику Милош Здравковић очекује да ће бити примењена виша цена струје, уз задржавање постојећег тарифног система.
Према његовој процени, вероватно ће се настојати да се заштите домаћинства са мањом потрошњом, док ће највећи терет повећања поднети потрошачи који се греју на електричну енергију и због веће потрошње улазе у плаву или црвену зону.
„Треба имати у виду да повећање цене електричне енергије не значи аутоматски исти проценат раста рачуна. Коначан износ зависи од укупне потрошње, тарифне зоне, односа више и ниже тарифе, као и других обрачунских ставки, па ће домаћинства са великом зимском потрошњом осетити знатно веће повећање од просека”, наводи Здравковић у разговору за Бизнис.рс.
Поскупљење ће, према његовим речима, највише погодити домаћинства која се греју на електричне котлове и класичне грејалице, јер ће због велике потрошње лакше улазити у скупље тарифне зоне.
„Насупрот томе, инвертер климе ће и након поскупљења остати један од најекономичнијих начина грејања, захваљујући вишеструко већој енергетској ефикасности. Зато није исто свако ‘грејање на струју’ – разлика у трошковима између електричног котла и квалитетне инвертер климе може бити већа него између различитих енергената”, додаје он.
Како се приближава грејна сезона, расте интересовање за пелет, па у појединим деловима Србије већ постоје листе чекања за његову набавку. Истовремено, у Београду су најављене могуће промене у начину обрачуна централног грејања.
На питање каква су очекивања у погледу трошкова различитих система грејања током предстојеће зиме, Здравковић истиче да цена пелета зависи од односа понуде и потражње, као и трошкова транспорта, због чега повећано интересовање пред грејну сезону додатно утиче на раст цена.
„Са тренутним ценама од око 38.000 до 42.000 динара по тони, пелет више није аутоматски најјефтинији избор за грејање. Код даљинског грејања наплата према стварној потрошњи може бити праведнија, али само уз квалитетно мерење и могућност регулације грејања. У супротном, енергетски неефикасне зграде и даље ће имати високе трошкове, без обзира на нови модел обрачуна”, сматра саговорник.
Он подвлачи да не постоји универзално најјефтинији систем грејања јер то зависи од изолације објекта, његове површине и доступности енергента.
„Ипак, за добро изоловане станове инвертер клима ће највероватније остати најисплативији избор, док је гас и даље веома конкурентан тамо где је доступан. Пелет је добра опција, али уз цену од око 40.000 динара по тони његова предност је знатно мања. Директно грејање на струју електричним котловима и грејалицама остаће најскупљи начин грејања, посебно за домаћинства која улазе у црвену тарифну зону”, истиче Здравковић.
Он сматра да на рачун за грејање много више утиче енергетска ефикасност објекта него сам енергент.
„Лоше изолована кућа може трошити и два до три пута више енергије од добро изоловане. Зато је у већини случајева исплативије прво уложити у изолацију, столарију и регулацију грејања, а тек потом мењати систем грејања. Најниже рачуне ове зиме имаће домаћинства која комбинују добру енергетску ефикасност са ефикасним системом грејања”, закључује Милош Здравковић, стручњак за енергетику и дипломирани инжењер електротехнике.
И без нове цене струје рачуни у првом кварталу скочили готово 10 одсто
Подсетимо, рачуни за струју од почетка године значајно су виши, иако се цене киловата нису мењале. Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња стопа раста цене електричне енергије за домаћинства у првом кварталу ове године износила је 9,6 одсто.
Иако у овом периоду није било новог линеарног повећања цене електричне енергије, а наредно поскупљење најављено је најкасније до 1. октобра 2026. године, рачуни за струју бележили су значајан статистички скок у јануару, фебруару и марту.
На раст рачуна утицало је више фактора. Пре свега, ефекат је имало увођење „нове” црвене зоне током зимских месеци. Граница за улазак у најскупљу тарифну зону спуштена је са 1.600 на 1.200 киловат-сати, због чега је већи број домаћинстава плаћао део потрошње по вишим ценама.
Истовремено, додатни утицај имало је пренето поскупљење електричне енергије од 9,6 одсто из октобра 2025. године. Како се подаци за први квартал 2026. године пореде са истим периодом претходне године, када то поскупљење још није било на снази, међугодишњи раст цена за домаћинства достигао је готово десет одсто.
Ново поскупљење електричне енергије очекује се најкасније до 1. октобра 2026. године, у складу са обавезама које је Влада Србије преузела у оквиру аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), којим је предвиђено постепено усклађивање цена електричне енергије.
