КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ
НИЈЕ СВЕ У КАЗАНУ Браћа Кравић открила шта прави разлику између добре и врхунске ракије
Због обилног рода, сировина за справљање мирисне кајсијеваче има напретек, па је посао у пуном јеку у дестилерији „Браћа Кравић“ у Велебиту код Кањиже.
Браћа Данило и Милош Кравић у производњу домаћих мирисних воћних ракија кренули су из хобија, а озбиљније су се посветили овом послу када су пре скоро три деценије у тада култном кањишком ресторану „Златна риба“, на избору за најбоље војвођанске ракије освојили сребрне и златне медаље.
– Та признања су била подстицај да смо се просто заразили печењем ракије, слично као када се на коцки добију прве паре, па смо се посветили производњи кајсијеваче, дуњеваче и виљамовке, па је тако стасала наша породична дестилерија „Браћа Кравић“ – каже Данило Кравић.
За производњу ракија у дестилерији „Браћа Кравић“ користи се квалитетно воће, знање и стечено искуство. Препознатљиви су постали по мирисним капљицама од кајсија, крушака виљамовки и дуња, за које су на многим такмичењима у нашој земљи и иностранству до сада освојили више од 350 признања и тако доказују да им је квалитет на првом месту.
– Производња ракије је сложен занатски посао који се годинама надграђује. Једноставно, производити домаћу природну квалитетну воћну ракију је нешто што нама произвођачима даје за право да користимо стечено искуство, поготово што свака воћна врста изискује посебан производни процес. Тако да би потекла добра квалитетна капљица и код производње кајсијеваче која је ових дана актуелна, изискује здраво и зрело воће, контролисани процес ферментације и печење на традиционални начин у бакарним казанима. Сваки сегмент изискује одређене финесе и знање које се стиче годинама – наглашава Милош Кравић.
Браћа Кравић имају сопствени воћњак са 200 стабала кајсија, који је недовољан за озбиљније бављење производњом квалитетних ракија, али када дође време прераде дестилерија „Браћа Кравић“ воће набавља од добављача из Велебита и воћарских рејона од Сенте, до Хоргоша и Таванкута. Више произвођача у Велебиту посвећено је кајсијама па у овом селу има више од 10.000 стабала, а подручје Велебита које се налази на ободу Телечке висоравни са већом надморском висином од околине, није толико подложно приземним пролећним мразевима па кајсије добро рађају.
– Када се воће убере и допреми у нашу дестилерију, ради се његова прерада за припрему кома. Код кајсија обавља се искоштичавање и сочни зрели плодови се мељу, за шта имамо потребне машине. Прави се каша, као за пекмез, коју потом депонујемо у посуде за ферментацију, која се одвија у контролиснаим условима. Након завршетка ферментације, народски речено, одмах се приступа печењу ракије, односно дестилацији. Дестилација се врши два пута и након добијања редестилата који одлежава бар три месеца приступа се додавању деминерализоване воде да би добили задату јачину ракије, најпримеренију за воћне ракије. Ракије морају бити благе и питке – категоричан је Данило.
Браћа Кравић су потомци Личана, солунских добровољаца који су након Првог светског рата овде насељени и подигли село Велебит. Милош Кравић потсећа да се у некадашњем завичају у селима подно планине Велебит, гајила искључиво шљива и пекла шљивовица, али да су се Личани овде прилагодили печењем мирисних ракије од воћа овог поднебља.
– Прихватили су наши преци да је ово поднебље боље за неке друге воћне врсте које дају далеко квалитетније и ароматичније ракије у односу на шљиву. Неће ми замерити људи који се баве производњом шљиве, али једноставно дуња, кајсија и виљамовка су три воћне врсте које, хтели ми то признати или не, заиста поседују квалитет, што се у послење време потврђује да су на разним манифестацијама и такмичењима кајсијевача, виљамовка и дуњевача најдоминантније ракије – указује Милош Кравић.
Милош додаје да се уложити доста труда да би се произвела квалитетна домаћа природна ракија, предочавајући да у послу којим се баве није им битна количина него пре свега квалитет произведене ракије. У пецари „Браће Кравић“ 100 килограма кајсија даје осам до осам и по литара ракије, колико даје и крушка виљамовка, док су у производњи дуњеваче где је најсложенији процес производње од исте количине воћа добија до пет литара.
У туристичку понуду кањишке општине дестилерија „Браћа Кравић“ се укључила прихватањем гостију из наше земље и иностранства у дегустационом центру и уређеној Личкој етно кући. Данило и Милош Кравић су поносни што је дестилерија за 2025. годину добитник „Повеље захвалности“ општине Кањижа, јер је вишегодишњи посао којим се баве препознат и вреднован.
Милорад Митровић