Планети треба „дијета”? НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ „ИДЕАЛАН БРОЈ ЉУДИ“ Лоша вест је што смо га већ премашили

Студија је испитала глобалне податке од 1970. до 2020. године, а аутори су упоредили раст становништва са осам еколошких показатеља – емисије угљен-диоксида, потрошње енергије и слатке воде, експлоатације минерала, производње пластике, употребе пестицида, еколошког отиска и промене у популацијама дивљих животиња.

За само 50 година човечанство је постало неколико пута "теже" на планети – између 1970. и 2020. године, светска популација се више него удвостручила, док се глобална потрошња енергије готово утростручила, вађење минерала повећало се више од четири пута, а производња пластике порасла је отприлике 13 пута, преноси Казинформ.

Данас се годишње ископава око седам тона минерала по особи на планети, што је еквивалентно тежини неколико аутомобила и производи се готово 60 килограма пластике по особи, у поређењу са мање од 10 килограма 1970. године. 

Ситуација с емисијама угљен-диоксида је другачија – током 50 година, укупне емисије су се више него удвостручиле, иако је годишња бројка по особи порасла само незнатно, са 3,87 на 4,09 тона, а аутори студије сматрају да је раст становништва био главни фактор укупног повећања.

Последице су очигледне и изван статистике потрошње јер сваки нови град, пут или пољопривредно поље захтева земљиште које је некада могло да буде шума, степа или станиште дивљих животиња. 

Током испитиваног периода, Индекс живе планете, који прати популације више од 5.000 врста кичмењака, пао је са 1 на 0,27.

Како наводе аутори, шта ће се даље догађати зависи од демографске путање света, а истраживачи разматрају две драматично различите визије будућности, преноси Казинформ.

Према једној глобална популација би се смањила на 6,9 милијарди до 2100. године и приближила би се 4,1 милијарди до 2200. године годишње емисије угљен-диоксида могле би да падну са 32 милијарде на 16 милијарди тона, производња пластике могла би да се смањи са 460 милиона на 54 милиона тона, а природни екосистеми би имао прилику да се постепено опорави.

Други сценарио предвиђа да ће глобална популација да достигне 11,4 милијарде до краја овог века и 21,2 милијарде до 2200. године, а тада би, ако се односи уочени од 1970. године наставе, годишња производња пластике могла да премаши 13 милијарди тона, потрошња енергије могла би да се утростручи у поређењу са садашњим нивоима, а популације дивљих животиња могле би да се приближе критичном прагу.

Додаје се и да мања популација сама по себи не би решила проблем без промена у потрошачким навикама и наглашава да најбогатије земље користе знатно више ресурса – земље с високим приходима троше, у просеку, 13 пута више енергије по особи од земаља с ниским приходима.