Најстрожи пост је ГОСПОЈИНСКИ а почиње 14. августа: Смисао је духовно чишћење, јачање вере, праштање...
Госпојински пост заузима посебно место у православној традицији. Иако траје свега две седмице, сматра се једним од најстрожих вишедневних постова и представља време духовног смирења, молитве и припреме за празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина.
Великогоспојински пост или Госпојински пост, како се чешће назива у народу, почиње сваке године 14. августа и завршава се 28. августа, кад Српска православна црква прославља Велику Госпојину. Установљен је у част Пресвете Богородице, која је, према црквеном предању, последње дане свог земаљског живота провела у посту и непрестаној молитви. Иако је најкраћи од четири велика годишња поста, Великогоспојински пост по строгости се пореди са Васкршњим постом, а правила су стриктна – од понедељка до петка узима се храна спремљена на води, а суботом и недељом дозвољено је разрешење на уље и вино. Смисао Госпојинског поста није, међутим, само уздржавање од одређене хране, већ пре свега духовно очишћење, јачање вере, молитва, праштање и чињење добрих дела.
Како се правилно пости Госпојински пост?
Према црквеном типику, од понедељка до петка једе се посна храна припремљена на води. Суботом и недељом дозвољени су уље и вино, док је риба дозвољена само на празник Преображења Господњег, 19. августа.
Уколико Велика Госпојина "падне" у среду или петак, тога дана се не мрси, већ су дозвољени риба, уље и вино. Ове године Госпојински пост почиње у петак, па и празник Велика Госпојина "пада" у петак, тако да би они који славе овај велики празник на трпези требало да имају рибу и храну спремљену на уљу.
Ипак, свештеници често наглашавају да правила исхране ни током Госпојинског поста нису иста за свакога. Старији, труднице, дојиље, мала деца, болесни и људи који обављају тешке физичке послове требало би да се о начину поста посаветују са својим духовником или свештеником.
У православљу се увек истиче да је телесни пост само један део подвига. Много важније је уздржавање од лоших мисли, свађа, осуђивања, оговарања и сваког облика зла. Верници су позвани да више времена посвете молитви, одласку у цркву, исповести, причешћу и помагању онима којима је помоћ потребна. Без духовне стране, само одрицање од мрсне хране нема пуни смисао.
Зашто је Госпојински пост посебан?
Овај пост уведен је у част Пресвете Богородице и коначно је установљен на Цариградском сабору 1166. године, иако се помиње и у ранијим црквеним списима. Верници њиме изражавају поштовање према Мајци Божијој, припремајући се за један од највећих празника посвећених њој.
Велика Госпојина, која се обележава 28. августа, један је од најпоштованијих празника у српском народу. Многе породице тог дана прослављају крсну славу, а бројни верници управо тада приступају Светом причешћу, након што су пост провели у молитви, смирењу и духовној припреми. Овај пост посебно поштују жене, како оне које су постале мајке, тако и оне које се боре за потомство.