СПЦ и верници славе свету великомученицу Христину: Заштитница снажне вере и истрајности
У летњем периоду, који углавном припада љутитим, "огњевитим" свецима, слави се и Света великомученица Христина.
Дан који у црквеном календару није уписан црвеним словом утврђен је у знак сећања на ранохришћанску мученицу која се ни у највећим патњама није одрекла вере у Исуса, а њен празник обележавамо данас, 6. августа.
Света великомученица Христина рођена је у 3. веку у граду Тиру, данашњи Либан, у паганској свештеничкој породици. Њен отац, имућни намесник Урбан, припремао ју је за иницијацију у свештеницу, али је девојчица у својој 11. години доживела просветљење и прихватила хришћанство.
Било је то у периоду прогона првих хришћана, деценијама пре него што је цар Константин донео судбоносну одлуку која је променила ток историје и Миланским едиктом признао слободу исповедања ове религије у Римском царству.
Према предању, да би је сакрио од света због њене изванредне лепоте, отац је одредио највиши спрат једне куле, да ту живи. Дао јој је робиње на службу и поставио у њене одаје идоле сребрне и златне, да им свакодневно приноси жртве. Но, души младе Христине беше тескобно у тој идолопоклоничкој средини. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света, а ноћу у чудесно јато сјајних звезда, она по свом природном разуму дође до чврсте вере у једног Бога. Милостиви Бог, видевши њену чежњу за истином, посла јој анђела који је прекрсти знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је богопознању.
Тада Христина полупа све идоле и тиме изазва дивљу јарост код оца. Он је изведе на суд и предаде је мукама. Наредио је најпре да је нагу обесе и оштрим гвожђем стружу и дробе њено тело. Састругали су је толико да су јој се кости виделе. Затим су је протегли на гвозденом точку и под њом ложили огањ, а тело поливали врелим уљем. Тако мучена, Света Христина је славила Бога и молила му се, а анђели невидљиви стајали су поред ње, олакшавајући јој патње. Затим, по Божјем наређењу, огроман пламен неочекивано је сукнуо из огња, полетео на присутне незнабошце и опекао хиљаду њих. Пошто није знао шта више са њом да уради, отац је наредио да је баце у тамницу. Али, тамо ју је посетио Божји анђео, исцелио јој ране и донео храну.
После тога отац је наредио слугама да јој завежу огроман камен око врата и баце је у море. Анђео ју је одвезао, а светитељка је испливала и почела да хода по води као по сувом. Кад је изашла на копно, дошла је код оца који и даље није веровао да је у питању Божја сила, него је сматрао да је реч о магији, па је наредио да је опет баце у тамницу где је требало да је посеку мачем. Но, те ноћи здрав Урбан испусту душу и оде у гроб пре своје кћери.
Али, његова два намесника, Дион и Јулијан, продужили су јој муке. Њена постојаност у трпљењу бола и чудеса која су се том приликом дешавала обратили су многе тирске незнабошце у хришћанство.
За време мучења Христине, и Дион је напрасно умро пред очима окупљеног народа. Јулијан јој је одсекао груди и језик којим је величала Исуса Христа. Мученица је узела свој језик и бацила га у очи Јулијану, после чега је ослепео. На крају је избодена копљима и просечена мачем, настављајући да живи у бесмртном царству небеском.
Предање бележи њене речи и молитву: "Овчица твоја Исусе, Христина, зове силним гласом: Тебе, Жениче мој, љубим и тражећи те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу твоме. И страдам ради тебе, да бих царствовала с тобом, и умирем за тебе, да бих живела с тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше".
Мошти мученице, коју је хришћанска црква прогласила светицом и поштује се у свим деноминацијама, касније су пребачене у Цариград. Током франачке окупације реликвије су украдене и однете у Торчело. Потом су дуго биле на острву Санта Кристина, названом по њој, да би одатле у 14. веку биле пребачене у цркву на Мурану. Данас почивају у цркви Светог Фрање у Венецији.
Као да је мирно заспала, блага и чиста, кажу верници који су видели Свету Христину у ковчегу од стакла... То су најбоље очуване мошти светитељске у целом хришћанском свету. Сматра се да је то због чињенице да је примила крштење од самог Господа у мору, када ју је чудесно спасао док су покушавали да је удаве многобожци и њен рођени отац бацивши је у дубине.
Света Христина Тирска у Српској православној цркви слави се 6. августа.