СРПСКА КРВ ТЕКЛА ЖИЛАМА ИВАНА ГРОЗНОГ! Бака му је била моћна српска племкиња, а његова веза са Хиландаром открива НЕВЕРОВАТНУ СПОНУ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Ана Јакшић, племкиња из угледне српске породице, била је бака руског цара Ивана IV Васиљевича, познатијег као Иван Грозни.

Њена животна прича повезује средњовековну Србију, угарске племићке кругове и руски царски двор, показујући колико су династичке везе у то време укрштале путеве различитих европских народа.

Ана Јакшић потицала је из породице Јакшић, једне од најзначајнијих српских племићких породица 15. и 16. века. После пада Српске деспотовине под османску власт, многе српске племићке породице биле су приморане да напусте своје поседе и пронађу уточиште у суседним земљама.

Јакшићи су се истакли у служби угарских владара, где су стекли велики углед и значајне поседе. Њихови потомци учествовали су у кључним политичким и војним догађајима тог времена, а породичне везе повезале су их и са другим европским племићким кућама.

Ана Јакшић (ћерка Стефана Јакшића) удала се за кнеза Василија Лавовича Глинског, припадника угледне русинско-литванске племићке породице. Њихова ћерка Јелена Глинска касније је постала супруга великог кнеза Василија III, владара Московске државе.

Из тог брака рођен је Иван IV Васиљевич, који је 1547. године постао први руски владар који је понео титулу цара. У историји је остао запамћен као Иван Грозни због своје снажне, ауторитарне владавине, али и сурових метода којима је учвршћивао власт.

Тако је Ана Јакшић постала бака једног од најзначајнијих и најконтроверзнијих владара у историји Русије.

Веза Ивана Грозног са српским пореклом често се наводи као пример широких културних и династичких веза које су постојале између православних народа у средњем веку.

Иако Иван Грозни није био српски владар нити је његова држава била политички повезана са Србијом на директан начин, његово порекло преко мајчине линије несумњиво води до српске племићке породице Јакшић. Ова чињеница је посебно занимљива јер показује како су се, кроз бракове племства, крвне везе шириле далеко изван граница једне земље.

Управо због свести о свом српском пореклу, Иван Грозни је неговао посебне везе са српским народом, а нарочито са манастиром Хиландар на Светој Гори.

Када су хиландарски монаси 1550. године стигли у Москву тражећи помоћ, цар их је примио са највећим поштовањем. Због успомене на своју баку Ану, постао је један од највећих дародаваца овог српског манастира. Поклонио им је богате дарове и доделио им метох (имање) у самом центру Москве, чиме је дугорочно осигурао њихов опстанак у тешким временима.

Данас се Ана Јакшић памти као историјска личност која спаја српску средњовековну властелу са моћном руском царском традицијом. Њена прича представља део шире слике о миграцијама српског племства након пада средњовековне државе и њиховом великом утицају у земљама у којима су пронашли нови дом.

Њено име с поносом је остало забележено не само у српској историји, већ и у породичном стаблу једног од најмоћнијих владара света.