ТРАМ НАПАО ”РАТНЕ ПРОФИТЕРЕ” Залихама крај за 43 дана - САД троше последње резерве нафте
Сједињене Америчке Државе ушле су у једну од најосетљивијих енергетских ситуација у последњих неколико деценија.
Због вишемесечног рата са Ираном и затварања Ормуског мореуза, Вашингтон је био приморан да убрзано празни своје стратешке резерве нафте како би ублажио раст цена горива и спречио још већи удар на привреду.
Према подацима фирме "Bank of America Global Research", америчке Стратешке резерве нафте (СПР) пале су на најнижи ниво од 1983. године. У складиштима се тренутно налази око 304,8 милиона барела, што је довољно за свега 43 дана америчке потрошње, пише Jahu fajnens.
Ормуски мореуз покренуо енергетску кризу
Затварање Ормуског мореуза, кроз који у нормалним околностима пролази готово петина светског извоза нафте, изазвало је снажне поремећаје на глобалном тржишту енергената. Током пет месеци сукоба комерцијални бродови нису могли несметано да пролазе овом рутом, због чега су цене нафте нагло порасле, а бројне државе биле су приморане да уводе ванредне мере.
Администрација председника Доналда Трампа одговорила је пуштањем 172 милиона барела из стратешких резерви током периода од 120 дана. До сада је на тржиште пласирано више од 108 милиона барела, док су залихе пале на историјски низак ниво.
Трамп упозорио да резерве нису неисцрпне
Још средином јуна председник САД-а Доналд Трамп упозорио је да се Сједињене Државе не могу бесконачно ослањати на стратешке резерве.
"Остаћемо без резерви за око четири недеље. Доћи ће тренутак када једноставно нећемо имати одакле да узмемо нафту", рекао је тада Трамп.
Истог дана потписан је меморандум о разумевању са Ираном, који је требало да отвори пут ка денуклеаризацији и безбедном пролазу бродова кроз Ормуски мореуз. Међутим, примирје није дуго потрајало. Борбена дејства обновљена су 8. јула, што је изазвало нови талас раста цена енергената.
Цене нафте поново скочиле
Након наставка сукоба, цена северноморске нафте Брент порасла је за 5,2 одсто, на 78,02 долара по барелу, док је америчка WТИ нафта поскупела 4,4 одсто, на 73,52 долара.
Последице су се брзо прелиле на остатак света. Јужна Кореја, Тајланд, Вијетнам и Бангладеш увели су ванредне мере штедње енергије, укључујући ограничења коришћења клима-уређаја и посебна правила за саобраћај како би смањили потрошњу горива.
Истовремено, Кина је смањила увоз сирове нафте за око 3,5 милиона барела дневно, спуштајући га са приближно 11 милиона на око 7,8 милиона барела дневно. Захваљујући резервама које се процењују на готово 1,4 милијарде барела, Пекинг тренутно има знатно већи маневарски простор од Сједињених Држава.
Трамп напао нафтне гиганте
Док покушава да обузда раст цена горива, Трамп је оштро критиковао највеће америчке нафтне компаније, међу којима су ExxonMobil i Chevron, оптужујући их да остварују огромне профите захваљујући ратној кризи.
"Зарађују превише новца. Превише новца", рекао је амерички председник и позвао компаније да снизе цене горива на бензинским пумпама.
Међутим, водећи произвођачи нафте одговарају да малопродајне цене не одређују директно они, већ да их пре свега диктирају глобална кретања цена сирове нафте, која су због сукоба на Блиском истоку и даље под снажним притиском.
Аналитичари упозоравају да чак и када цене сирове нафте почну да падају на светским берзама, возачи то неће одмах осетити. Историјски гледано, потребно је неколико недеља да се ниже набавне цене прелију и на бензинске пумпе.
Рат на Блиском истоку тако све више прераста у глобални економски проблем. Док се тржишта надају трајном прекиду сукоба, стратешке резерве највеће светске економије настављају да се топе, остављајући Вашингтон са све мање простора за одговор уколико енергетска криза потраје.