СИДИ ЛАРБИ ШЕРКАУЈИ СТИЖЕ У НОВИ САД Балет СНП-а припрема представу једног од НАЈПОЗНАТИЈИХ КОРЕОГРАФА нашег времена! АЈА ЈУНГ: Ово је пројекат који дуго и брижљиво припремамо

У питању је Сиди Ларби Шеркауји, актуелни директор Балета у Женеви, и свестрани уметник који се у неколико наврата представио домаћој публици као гост Београдског фестивала игре.  Премијера његовог комада FALL за преко 30 играча, очекује се половином октобра. Музику потписује Арво Перт, костиме Кимије Накано, а дизајн сцене и расвету, Фабијана Пиколи.

Ово је пројекат који дуго и брижљиво припремамо. Реч је о комплексном комаду савремене игре који је оригинално креиран за Балет Монте Карла, а затим у краћим верзијама извођен од стране Краљевског фламанског балета и холандског Интроданса. 

Сиди Ларби Шеркауји се сада враћа изворном делу, са одређеним интервенцијама и проширеним ансамблом пред који поставља велике изазове. Реч је о невероватном репертоарском искораку, не само у оквиру балета и уметничке игре у Србији, већ и у оквирима комплетне домаће позоришне продукције. Са великом одговорношћу смо приступили припремама. Сада је ред на наше уметнике и на бројне асистенте славног Шеркаујиа. За свега неколико дана, почињемо са радом у балетској сали. Захвална сам Покрајинској Влади на подршци и поверењу, рекла нам је Аја Јунг.

Сиди Ларби Шеркауји се не може описати једним занимањем, јер он је: кореограф, оперски редитељ, играч, композитор, пијаниста, сликар… Уметник који ствара кроз различите дисциплине и медије, укључујући филм, бродвејске мјузикле, музичке спотове, оперу, музејске поставке и уметничке пројекте намањене најширој заједници. Данашњи директор Балета Великог театра у Женеви први пут је привукао пажњу као виртуозан извођач уметничке игре, а затим и као изузетно плодан кореограф, са ретком способношћу да ствара потпуно заокружене уметничке светове у којима се покрет, музика и простор стапају у јединствену целину.

Док је био уметнички директор савремене компаније Еастман, коју је основао 2010. године, као и придружени уметник лондонског Садлерс Велса и Националног театра Бретање у Рену, Шеркауји је од 2015. до 2022. године обављао и функцију уметничког директора Краљевског фламанског балета. Његов рад са балетским ансамблима започео је више од петнаест година раније, када га је Жан-Кристоф Мајо позвао да за Балет Монте Карла креира представу Ин Мемориам (2004). Из те сарадње настали су и Mea Culpa (2006), снажно промишљање колонијалног наслеђа, као и Мементо Мори (2017), медитација о пролазности и смрти.

Међу његовим најзначајнијим балетским остварењима налазе се Далеко (2005) за Балет Великог театра у Женеви, Крај (2006) за Кулберг балет, Шумски човек (2006) за Краљевски дански балет, Лавиринт (2011) за Холандски национални балет, Болеро(2013) за Балет париске Опере у сарадњи са Дамијаном Жалеом и Марином Абрамовић, Жар птица (2015) за Штутгартски балет, Медуза (2019) за Краљевски балет у Лондону и Положен у земљу (2021) за Енглески национални балет. Као уметнички директор Краљевског фламанског балета створио је и представе Јесен (2015), Изложба (2016) и Реквијем (2017). Радио је и са неким од најпознатијих балетских уметника данашњице, међу којима су Наталија Осипова, Карлос Акоста, Мари-Ањес Жијо и Фридеман Фогел.

Са опером се први пут сусрео радећи кореографију за Вагнеров циклус Прстен Нибелунга (2010–2013), у режији Гаја Касијерса у Театру миланске Скале. Као оперски редитељ дебитовао је представом Ратни реквијем (2014) чији су аутори Николас Ленс и Ник Кејв. Након тога је режирао Галантне Индије Жан-Филипа Рамоа, Алкесту Кристофа Вилибалда Глука, Хањо Тошија Хосокаве, Силу истине Филипа Гласа, Дебисијеву оперу Пелеас и Мелисанда, као и Моцартовог Идоменеа.

Његова повезаност са балетом и опером довела је до неких од најзначајнијих остварења, али и до сарадњи са водећим визуелним уметницима попут Марине Абрамовић, Аминеа Амхареша, Ханса Оп де Бека и Чихару Шиоте, модним дизајнерима као што су Хеди Слимане, Карл Лагерфелд, Рикардо Тиши, Драјс Ван Нотен и Јума Наказато, као и бројним музичарима.

Његове представе савремене уметничке игре извођене су широм света још од награђиваног првенца Rien de Rien (2000), преко представа Foi (2003), Origine (2008), Fractus V (2015), Nomad (2019), Vlaemsch (chez moi) (2022), па све до Ихсане(2024). Његова непрестана радозналост према различитим традицијама покрета довела је до изузетних међународних сарадњи, међу којима су зеро дегреес (2005) са Акрамом Каном, Сутра (2008) са монасима Шаолин храма из Кине, Дунас (2009) са фламенко уметницом Маријом Пахес, Play(2011) са Шанталом Шивалингапом, Session (2019) са ирским извођачем Колином Даном и ан Accident / a Life (2024) са Марком Бруом.

Последњих година све више ради и на филму, у позоришту и популарној музици. Са редитељем Џоом Рајтом сарађивао је на филмовима Ана Карењина (2012) и Сирано (2022), као и на позоришној адаптацији Једна сезона у Конгу (2013). Кореографисао је и Шекспировог Хамлета у режији Линдзи Тарнер у лондонском Барбикану, режирао представу Pluto (2015) засновану на истоименој манги, као и Евангелион Беyонд (2023).

Од 2010. године сарађује са Бијонсе на њеним музичким спотовима и концертним наступима, почевши од наступа на додели Греми награда 2017. године, па све до спота за песму Спирит из 2019. године. Исте године дебитовао је на Бродвеју као кореограф мјузикла Jagged Little Pill, за који је номинован за награду Тони за најбољу кореографију, поставши први белгијски уметник коме је то пошло за руком. Био је и директор покрета у обновљеној продукцији рок-опере Starmania (2022), награђеној бројним француским признањима. Међу његовим новијим пројектима налази се и кореографија неколико нумера на Мадониној турнеји CELEBRATION, укључујући Лике а Праyер и Холидаy, као и њен спектакуларни наступ на Тајмс скверу у Њујорку 2026. године поводом албума Confessions II.

Бројне награде потврђују ширину његовог уметничког деловања. Добитник је две Награде Оливије, три Танз наргаде, Награде Ђирардило, Награде Јакобс Пилоу, награде Ултима коју додељује Владе Фландрије и Каирос награде за допринос уметности и култури. За кореографију филма Ана Карењина освојио је Фред и Адел Астер награду, често називану „Оскаром за уметничку игру на филму“. Унеско га је 2011. године прогласио „младим уметником за међукултурни дијалог између арапског света и Запада“. Међу новијим признањима издвајају се Fedora–Van Cleefs награда за балет (Невидљиви градови), МТВ Видео Music Awards номинација за спот Апесхит Бијонсе и Џеј-Зија, као и чињеница да му је 2024. године Њ.К.В. Белгије доделио племићку титулу барона, чиме је постао први белгијски барон северноафричког порекла.

У Србији су са успехом изведени његови комади Ин Мемориам, Фаун, Милонга и Фрактус В, и то у оквиру различитих едиција Београдског фестивала игре. Такође, његов комад Сутра, отворио је једно издање Битефа у селекцији Јована Ћирилова.