НОВИ СТАТУТ И НОВИ ГРБ НАЦИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: Рукомет добио српско име

Уз ново име стигао је и нови грб, па је кровна организација српског рукомета направила велики корак у промени свог идентитета. Није реч само о промени назива. Нови Статут доноси прецизнији организациони оквир и усклађивање са Законом о спорту, док нови грб прати нову слику Савеза. Суштина је, међутим, у поруци коју носи ново име, јаснијем истицању националне припадности и места које рукомет има у српском спорту.

Генерални секретар Иван Миливојевић истиче да нови назив прецизније одређује припадност националне рукометне организације.

– Рукометни савез Србије од сада ће носити име Српски рукометни савез и поносно се може рећи да је добио име које јасно дефинише припадност нацији коју представља. Овим је национална рукометна организација добила назив који јасније истиче припадност српском спорту, као и место које рукомет има у нашем националном и спортском идентитету – рекао је Миливојевић.

Према његовим речима, нови Статут усвојен је и ради усклађивања са Законом о спорту, али и како би се јасније уредило функционисање Савеза у наредном периоду.

– Усвајање новог Статута, промена назива и нови грб представљају важан корак у даљем организационом јачању Савеза. Ове одлуке темеље српског рукомета постављају у савременији, прецизнији и снажнији оквир – додао је Миливојевић.

Али промена имена није била једина велика тема Скупштине. Пред српским рукометом налази се и амбициозан међународни пројекат, кандидатура за организацију Европског првенства за сениоре 2034. године. Србија би у трку ушла заједно са Словенијом и Северном Македонијом. Председник Савеза Божидар Ђурковић открио је да су представници три савеза већ одржали неколико састанака и начелно усагласили план.

– Претходних дана смо имали три састанка са представницима Савеза Македоније и Словеније. Начелно смо се договорили око свега и пре него што обелоданимо заједничку кандидатуру, потребна нам је ваша сагласност – рекао је Ђурковић.

Према договору, Европско првенство било би организовано у три државе, са по две групе у свакој земљи, док би Србија конкурисала за домаћина завршног викенда.

– Искрено, имамо велике шансе да добијемо домаћинство. Све три земље имају организационе могућности, тако да верујем да ће то бити добро – истакао је Ђурковић.

Он је открио и да постоји могућност да Србија добије организацију такмичења млађих категорија, због чега је од Скупштине затражено зелено светло за наставак припрема и подношење кандидатуре.

Тако је Скупштина поставила два важна темеља за будућност српског рукомета – национална организација добила је ново име и грб, а пред њом је и кандидатура за један од највећих рукометних догађаја у Европи.

Српски рукомет у нови период улази са новим именом, новим идентитетом и великим европским циљем.