ДАНИЛО РАДОВИЋ СПРЕМАН ЗА ИЗАЗОВЕ У ВОШИ НАКОН 15 МЕСЕЦИ ПАУЗЕ ОД РУКОМЕТА: Нова шанса за младог аса
Рукометни клуб Војводина годинама је био препознатљив по гранитној одбрани која је доносила трофеје. Паметно је доводила странце који су били важни за освајање титула. Још једна ствар коју је Војводина радила и наставља да ради јесте вера у играче у тешким периодима каријере.
Црвено‑бели су веровали у Милана Милића. Он им је вратио оставивши последњи атом снаге на терену. Веровање су указали и Стефану Додићу, који им је узвратио феноменалном полусезоном, а она му је донела трансфер у Веспрем. Овог пута црвено‑бели верују Данилу Радовићу, иза ког је тежак период, пошто га је повреда рамена готово одвојила од терена за цео живот.
Радовић има 26 година. Претходни ангажман имао је у Миндену, а домаћој рукометној јавности најпознатији је по партијама у дресу Динама, у ком се афирмисао и из ког је отишао у иностранство. Сада се вратио у домовину, у дресу вицешампиона државе.
– До сарадње са Војводином дошло је врло лако, поготово у овом специфичном тренутку моје каријере, након повреде. Занимљиво је да смо први контакт имали још док сам играо у Бачкој Паланци, на самом почетку професионалне каријере, али се тада сплетом околности нисмо спојили. Било је преговора и касније, али сада се коначно све поклопило. После тешког периода био ми је потребан клуб са традицијом и шампионским амбицијама који ће стати иза мене и дати ми право поверење. Срећан сам што сам овде и потрудићу се да оправдам поверење Воше – рекао је Радовић за наш лист.
Могло је да буде и другачије. Сплетом несрећних околности повреда је могла да оконча перспективну каријеру, па чак и да утиче на један млади живот.
– У првом моменту, када ми је дијагностикован проблем са раменом и када сам сазнао за операцију, нисам уопште размишљао о спортској каријери. Било је само питање како ћу наставити нормалан живот, јер је све могло да се закомпликује. Међутим, како је време одмицало и како је опоравак напредовао, жеља се вратила, знао сам да ћу се кад‑тад вратити на терен и једва сам то чекао. Било је потребно много стрпљења и менталне снаге, али ово је велико искуство и школа коју не можеш платити док је сам не проживиш. Из свега овога излазим много јачи – оптимиста је Данило Радовић. Колико је ситуација била озбиљна довољно говори податак да је пауза трајала чак 15 месеци.
Воша је шампионска екипа
Када је реч о амбицијама, Радовић је истакао да он, као и тим који ће представљати, има шампионске циљеве.
– Вошине амбиције су увек шампионске, па су самим тим и моје такве. Међутим, волео бих да идемо корак по корак. Екипа је доста млада и променило се много играча, па нам је потребно мало времена да се уиграмо. Најважније је да градимо форму из утакмице у утакмицу, а верујем да ћемо испунити очекивања и борити се за сам врх табеле и трофеје – закључио је Данило Радовић, којег ће, надамо се, повреде заобићи у наставку каријере.
Нови вошин бек, који може да игра на средини и левој страни, рекао је да период проведен у Миндену памти по рођењу сина, али и по искуству које је стекао у јакој лиги.
– Минден памтим по много лепих ствари и сигурно ће ми остати у сећању као један од најлепших периода, како у каријери тако и у животу, пре свега јер ми се тамо родио син. Што се спортског дела тиче, играње у једној од најтежих лига на свету за мене је било огромно искуство и велики корак напред. Уз то сам упознао много сјајних људи и стекао пријатеље за цео живот, тако да носим прелепе успомене из Немачке – истакао је Радовић.
Данило Радовић био је са „орловима“ на Европском првенству 2022. године, а био је на списку сениора Србије пре повреде, када га је у тим позвао Далибор Чутура.
Рукометаши Војводине тренирали су на Златибору седам дана, а сутра од 19 часова их очекује контролна утакмица са Југовићем у Каћу.