АДВОКАТ ОТКРИВА ШТА ЗАИСТА РУШИ БРАК Један проблем се годинама гомила, а онда стиже крај
Иако се разлози за развод разликују од случаја до случаја, адвокати који се баве брачним споровима издвајају обрасце који се често понављају.
Саговорнице за Euronews Србија сагласне су да најчешће није реч о једном конкретном разлогу, већ о комбинацији проблема који се временом нагомилавају.
Адвокат Александра Пешић каже да је, из угла адвоката, тешко говорити о једном „најчешћем“ разлогу за развод.
„Много је прецизније рећи да се иза одлуке о разводу најчешће налази дуготрајно незадовољство односом, које се манифестује кроз конкретан проблем или догађај који постане окидач за коначну одлуку“, објашњава Пешић.
Посебно је важно разумети, сматра адвокат Славица Врбајац, да се брак често не „разбије“ једним догађајем, већ да се проблеми годинама гомилају, све док један од супружника не одлучи да је крај једино решење.
„Из адвокатске праксе могу да кажем да не постоји један једини разлог због ког се бракови разводе. Иза одлуке о разводу најчешће стоји дужи период незадовољства, нарушено поверење и комуникација која је временом потпуно изостала“, објаснила је Врбајац.
Проблеми се гомилају годинама, а повод може бити један догађај
Саговорнице међу честим разлозима издвајају дуготрајне проблеме у комуникацији, емотивно удаљавање супружника, прељубу, неслагања око финансија и начина живота, али и различита очекивања у вези са децом и поделом обавеза.
Међутим, Пешић истиче да су у појединим случајевима присутни и насиље у породици, зависности и други озбиљни проблеми који брак чине неодрживим.
Мотиви за развод никада нису исти, сматра Пешић и додаје да док једни желе да изађу из конфликтног или нездравог односа, други пре свега желе да поново успоставе самосталност и мирнији живот.
„Као чест образац може се издвојити и ситуација у којој супружници дуго остају у односу који је формално очуван, али је партнерска заједница практично престала да функционише. Тада сам чин развода често представља завршетак процеса који је трајао месецима или годинама, а не одлуку донету преко ноћи“, наводи Пешић.
Пешић, међутим, указује на разлику између непосредног повода за развод и стварног узрока проблема у браку. Како наводи, прељуба може бити разлог због којег један од супружника поднесе захтев за развод, али иза таквог догађаја често стоје дугогодишње незадовољство, недостатак комуникације, емотивна удаљеност или нерешени конфликти.
„С друге стране, постоје и ситуације у којима је један догађај довољан да потпуно наруши поверење и доведе до одлуке да се брак оконча“, подвлачи Пешић.
Као посебно осетљиву ситуацију, адвокатице издвајају развод код парова са децом. Врбајац истиче да одлука тада више није само питање односа супружника, већ и најбољег интереса детета, са чим је сагласна и Пешић.
„Код парова са децом одлука је често додатно сложена, јер супружници морају да раздвоје питање престанка брачне заједнице од питања родитељских односа и добробити деце“, наводи Пешић.
Ипак, развод најчешће није први избор супружника, већ одлука до које долази након дуготрајног суочавања са проблемима у браку и покушаја да се они превазиђу.
„Проблеми се годинама гомилају, све док један од супружника не одлучи да је крај једино решење“, закључила је Врбајац.
