МАЛА ОАЗА САЈМИШТА СКРИВЕНА ИЗМЕЂУ ЗГРАДА Простор за предах у срцу блока
Заклоњен околним зградама, у блоку између улица Бранимира Ћосића и Новосадског сајма, налази се простор који становницима Сајмишта представља својеврсно заједничко двориште.
Паркић, дечје игралиште и кошаркашки терен на једном месту окупљају различите генерације, па овај кутак током дана мења ритам заједно са својим посетиоцима.
Становницима околних зграда довољно је да изађу из улаза и за свега неколико корака стигну до места на којем могу да седну, прошетају или проведу време са децом.
Посебна вредност оваквих места није само у њиховој величини или уређењу, већ у томе што се налазе непосредно тамо где људи живе
У јутарњим сатима простор је углавном мирнији. На клупама се могу видети старији суграђани, пролазници скраћују пут између зграда, док родитељи са млађом децом користе период пре него што игралиште постане живље.
Како дан одмиче, мења се и слика овог дела Сајмишта. Дечје игралиште испуњавају најмлађи, док се на оближњем кошаркашком терену окупљају нешто старији. Звук лопте и дечја граја тада постају уобичајена позадина читавог блока.
Они који нису расположени за спорт своје место проналазе у паркићу и на клупама
- Сваки дан играмо баскет овде, некада буде толико људи да се чека и по сат времена да се одигра један баскет, баш због тог чекања сви су изузетно такмичаркси настројени – рекао је за „Дневник“ Вук Милић. – Док траје лето и лепо време после баскета свако оде кући да се спреми и онда се опет нађемо овде, дружимо се, причамо и планирамо шта ћемо радити.
Управо кошаркашки терен даје овом простору посебну динамику. За младе из околних улица он је место за рекреацију, али и сусрет са друштвом. Не мора увек да се игра озбиљна утакмица – понекад је довољно неколико шутева на кош, док се остатак екипе окупља поред терена.
Дечје игралиште испуњавају најмлађи, док се на оближњем кошаркашком терену окупљају нешто старији
Они који нису расположени за спорт своје место проналазе у паркићу и на клупама. Зеленило између стамбених зграда ублажава утисак густо изграђеног градског блока и ствара простор у којем се може направити кратак предах од околних улица и свакодневних обавеза.
Посебна вредност оваквих места није само у њиховој величини или уређењу, већ у томе што се налазе непосредно тамо где људи живе. За децу су игралиште и терен практично продужетак дворишта, док одрасли не морају да одлазе у неки од већих градских паркова да би провели део дана на отвореном.
Тако овај простор између Бранимира Ћосића и Улице Новосадског сајма остаје један од оних мањих градских кутака који лако остану непримећени онима који у овом делу града не живе. За становнике околних зграда, међутим, он има сасвим другу улогу – место је сусрета, игре, спорта и свакодневног предаха, тик испред кућног прага.