ДА ЛИ НАМ ЗБОГ СУШЕ ПРЕТИ НЕСТАШИЦА ХРАНЕ?! Аграрни аналитичар УПОЗОРАВА: Спремите се за УДАРЕ НА КУЋНИ БУЏЕТ током јесени и зиме! Очекивана ПОСКУПЉЕЊА и до 30 одсто

Он очекује постепен раст цена током јесени и зиме, који би се кроз неколико месеци, кад се све сабере, могао значајно одразити на кућне буџете.
 

Пољопривреда се ове године суочава са комбинацијом високих температура, дуготрајне суше и све израженијих последица климатских промена.

Иако аграрни аналитичар Жарко Галетин не очекује озбиљне поремећаје у снабдевању храном, упозорава да би последице лошије производне сезоне могле да се осете кроз постепен раст цена током јесени и зиме.

Суша и екстремне температуре овог лета неће, према процени аграрног аналитичара Жарка Галетина, изазвати несташице хране нити озбиљне поремећаје на тржишту. Међутим, последице неповољних временских услова неће остати само на њивама. Оне ће се, како објашњава, постепено прелити на цене пољопривредних сировина, а затим и на готове прехрамбене производе.

Посебан проблем представља чињеница да се неповољни временски услови надовезују на већ високе трошкове производње.

Житарице и уљарице представљају основу великог дела прехрамбеног система, од производње брашна и уља до сточне хране, меса и млека. Због тога свако веће одступање у њиховој производњи има последице које се временом осећају дуж читавог ланца, наводи он.

Галетин сматра да су се у претходном периоду истовремено појавили бројни фактори који би, сами по себи, могли да изврше притисак на цене. Ту су суша и високе температуре, али и геополитичке тензије, поремећаји у транспорту и повећани трошкови готово свих инпута потребних за пољопривредну производњу.

Ипак, цене основних пољопривредних производа нису расле онолико брзо колико би се, имајући у виду све ове околности, могло очекивати. То, међутим, не значи да притисак неће доћи до потрошача, каже наш саговорник.

Један од кључних проблема ове производне сезоне јесте кукуруз. Реч је о једној од најважнијих биљних култура на свету, чија производња има велики значај и за прехрамбену индустрију и за сточарство.

Према Галетину, приноси кукуруза у појединим деловима Европе значајно су подбацили у односу на прошлу годину. Сличне проблеме бележе и произвођачи на америчком континенту.

Када је производња мања од очекиване, тржиште неминовно реагује.

Мања понуда уз исту или повећану потражњу ствара притисак на цену, а тај притисак се не завршава на произвођачу житарица. Кукуруз улази у велики број производних ланаца, посебно кроз сточну храну, па се његово поскупљење временом може прелити на месо, млеко и друге производе, упозорава он.

Због тога Галетин очекује да ће цене житарица и уљарица наставити да расту, али не нагло.

То ће ићи горе, полако, полако, сликовито описује очекивано кретање цена.

Поскупљење ће се гомилати
Најважнија порука његове процене јесте да грађани не треба да очекују сценарио у којем ће неки основни производ преко ноћи поскупети за неколико десетина процената.

Уместо тога, много је реалнији постепен раст.

Проблем је што такав раст потрошач можда неће одмах приметити. Неколико процената више на једном производу, затим ново повећање неколико недеља касније, па додатно поскупљење у наредном делу ланца, на крају могу направити значајну разлику у кућном буџету.

Галетин посебно указује на чињеницу да се раст трошкова не зауставља код произвођача примарне пољопривредне робе.

Када поскупи пшеница, кукуруз или сунцокрет, веће трошкове најпре осећа прерађивачка индустрија. Она их уграђује у своју цену, а затим следећи произвођач додаје своје трошкове и маржу. Тако се цена постепено повећава кроз читав ланац - од њиве до продавнице, појашњава стручњак.

Због тога би цене прерађених прехрамбених производа могле да расту брже од цена саме сировине.

Климатске промене постају економски проблем
Овогодишња суша није изолован догађај. Све чешће екстремне температуре и дужи периоди без падавина мењају услове у којима пољопривредници производе храну.

За пољопривреду то значи већи ризик, веће трошкове и већу неизвесност.

Произвођач данас мора да рачуна на могућност да ће током кључне фазе развоја биљке изостати киша или да ће температуре бити толико високе да ће принос значајно пасти. Истовремено, трошкови горива, ђубрива, заштитних средстава, енергије и других инпута остају високи. Таква комбинација постепено мења и структуру цена хране, упозорава он.

Према процени нашег саговорника, управо зато раст цена који се очекује током јесени није само краткорочна последица једне лоше сезоне. Он има шири, структурни карактер.

Шта нас чека током јесени и зиме?
Галетин не очекује озбиљне поремећаје на тржишту хране нити сценарио у којем би основних намирница могло да понестане.

Оно што очекује јесте јесен са израженом тенденцијом раста цена хране.

Тај раст, како оцењује, неће бити драматичан из месеца у месец, али ће бити постојан. Потрошачи би тако могли да имају утисак да се цене не мењају много, док се на период од неколико месеци разлика ипак значајно повећава.

Управо због тога Галетин упозорава да би, када се направи поређење са стањем од пре неколико месеци, храна могла да буде скупља за чак 20 до 30 одсто.

То не значи да ће сваки производ поскупети толико, нити да ће сви производи истовремено имати исти раст. Реч је о процени укупног тренда и кумулативног ефекта поскупљења кроз прехрамбени ланац. За потрошаче је зато најважније да се евентуални удар на кућни буџет не очекује кроз један велики ценовни шок, већ кроз низ мањих повећања која се временом сабирају, објашњава он.

Суша ће тако, чак и ако не изазове несташице, своју цену највероватније наплатити кроз тржиште.

А како климатске промене буду доносиле све чешће екстремне временске услове, питање више неће бити само колико ће пољопривреда произвести, већ и колико ће коштати производња хране коју свакодневно стављамо на сто, пише ЕУправо зато.