НАУЧНИЦИ ПРОГРАМИРАЛИ БАКТЕРИЈУ ДА НАПАДНЕ ТУМОР Резултати експеримента на животињама уливају наду ОВО БИ МОГЛО ДА ПРОМЕНИ ЛЕЧЕЊЕ РАКА ПАНКРЕАСА
Чак и са савременом медицином, рак панкреаса и даље представља један од карцинома који се у преко 90 одсто случајева открију касно.
Толико касно да он више не може ни да се оперише. Другим речима, он има најнижу стопу преживљавања од свих врста канцера.
Годинама уназад научници широм света покушавају да реше овај проблем или макар мало да поправе статистику. Неки од њих су се запитали: шта ако би лек могао да путује кроз тело, пронађе тумор и тамо почне са производњом терапије?
Тим научника са Универзитета у Чикагу направио је управо такав експеримент и искористио бактерију која живи у нашим цревима.
Посебно окружење
Један од разлога зашто је рак панкреаса најтежи карцином за лечење лежи и у чињеници да има необично окружење. Око канцерогених ћелија формира се заштитна зона која отежава имуном одговору да их препозна и нападне.
Зато су научници са Универзитета у Чикагу покушали нешто необично: уместо да само пошаљу лек кроз организам и надају се да ће део стићи до тумора, направили су бактерију која може да послужи као мала фабрика лекова унутар самог тумора.
У експериментима на животињама, генетски измењена бактерија успела је да се накупи у тумору панкреаса, активира ћелије имуног система које нападају рак и успори његов раст.
Зна где да се „сакрије“
Главни јунак истраживања је Bifidobacterium longum, бактерија која природно припада микробиому човека и позната је као пробиотска бактерија. Али научници су јој доделили нови задатак: генетски су је изменили тако да производи посебно дизајнирану верзију интерлеукина-2, молекула који снажно подстиче одређене ћелије имуног система да нападну тумор.
Проблем са класичним коришћењем IL-2 јесте у томе што он не делује само тамо где желимо. Он може да изазове озбиљне нежељене ефекте, а и да подстакне ћелије које заправо коче антитуморски одговор. Зато је циљ био да се терапија произведе тамо где је најпотребнија, унутар тумора.
И ту долазимо до најзанимљивијег дела приче: многи солидни тумори имају подручја са веома мало кисеоника. Bifidobacterium longum је анаеробна бактерија, она најбоље успева у срединама са веома мало или нимало кисеоника.
То значи да када доспе у организам, није једнако погодна за раст у здравим ткивима која имају довољно кисеоника. Унутар тумора, међутим, она може да пронађе услове који јој одговарају.
Тумор јој пружа место за живот, а бактерија заузврат тамо производи терапијски молекул. Због тога истраживачи овај приступ описују као неку врсту микроскопске фабрике лекова.
А онда долази реакција имуног система
Сама бактерија није замишљена да директно уништи тумор, већ је њена улога да промени окружење. Када се у тумору произведе модификовани IL-2, он подстиче одређене Т-ћелије, посебно CD8+ Т-ћелије, које могу да препознају и нападају канцерогене ћелије.
У експериментима је овај приступ довео до снажније имунолошке активности и успоравања раста тумора. Другим речима, научници нису направили бактерију „убицу рака“. Направили су бактерију која доводи оружје до места где је то потребно и како би тамо дозвала имуни систем у помоћ.
Истраживање је довело до још једног занимљивог резултата. Када су бактеријску терапију комбиновали са постојећим начинима лечења, хемотерапијом, зрачењем или имунотерапијом која блокира PD-L1, ефекат је био бољи него када је сваки од тих приступа коришћен самостално.
Код животиња је комбинација довела до боље контроле раста тумора и дужег преживљавања.
Да ли ово значи да ћемо ускоро рак да лечимо бактеријама?
Истраживање је за сада спроведено на животињским моделима. Терапија није тестирана на људима, па се још не зна да ли би била безбедна и ефикасна код пацијената са раком панкреаса. Потребна су даља истраживања која ће испитати безбедност, могуће ефекте ван тумора, одговор имуног система и друге потенцијалне ризике.
Научници чак разматрају и могућност да се овакве бактерије једног дана дају орално, уместо убризгавања, али и то је за сада само могући правац будућих истраживања.
Идеја да ће бактерије постати део терапије није потпуно нова, али се наука све више удаљава од замисли да су бактерије само нешто што треба елиминисати.
Уместо тога, истраживачи покушавају да их програмирају да препознају одређено окружење, произведу одређени молекул и испоруче лек на прецизно место. И да се, практично, понашају као сићушни биолошки уређаји.
Овај приступ назива се „bugs as drugs“, односно коришћење генетски измењених микроорганизама као терапије. Уколико се покажу безбедним и ефикасним код људи, могли би да промене начин на који размишљамо о лековима.
