ОБЈАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА КОЈА ЈЕ САБРАЛА 54 СРПСКА И БУГАРСКА ПИСЦА Песнички мост од Дунава до Софије
У едицији „Нови духовни мост” Друштво новосадских књижевника сада је повезало Нови Сад и Софију.
Кроз ову збирку, како наводи један од њених уредника Бранко Ристић, „песнички гласови Србије и Бугарске граде невидљиви, али нераскидиви мост саздан од метафора, слика и дубоких егзистенцијалних рефлексија - спајајући Нови Сад и Софију, ова књига доказује да је поезија најкраћи пут између два изузетно блиска и братска народа”.
– Ова племенита замисао рођена је из визије песника Ненада Шапоње, чији је стваралачки импулс препознао потребу за дубљим духовним повезивањем два народа. Предлог је оберучке и отвореног срца прихватио председник Савеза бугарских писаца, Бојан Ангелов, препознавши у њему историјски тренутак за братски сусрет две блиске културе. Тако је започело грађење ове светле ћуприје над понорима времена и раздаљина – истиче Ристић, уз којег су коуредници управо Бојан Ангелов и новосадска песникиња Наташа Бундало Микић.
Бугарске песнике је на српски превео Бранко Ристић, а српске на бугарски Ристић и Левена Филчева
Књига иначе доноси пажљиво балансирану структуру која огледа симетрију две блиске балканске сензибилности и културе. Српски део антологије обухвата двадесет седам аутора са по две песме, чинећи репрезентативан пресек савремене новосадске али и шире српске поетске сцене. Међу њима су ствараоци попут Селимира Радуловића, Ивана Негришорца, Ненада Шапоње, Игора Мировића, Драгана Јовановића Данилова, Енеса Халиловића, Небоjше Лапчевића, Благоје Баковић, Гордане Ђилас, Јелене Марићевић Балаћ, Валентине Чизмар, Бранко Ристић, Милан Мицић, Мирослав Алексић, Јoана Бабе, Перице Милутина..
Бугарски део речног тока ове антологије сачињен је од истог броја аутора и песама. Софијски песници доносе препознатљиву лирску дубину, меланхолију и филозофску оштрину. Великани попут Љубе Левчева, Евтима Евтимова, Николаја Кaнчева, Петра Андасарова, поменутог Бојана Ангелова и Ивана Границког стоје раме уз раме са ауторима као што су Иван Есенски, Светослав Слави Георгијев, Гриша Трифонов, Захари Иванов, Венко Евтимов, Владимир Левчев, Нађа Попова, Анђела Димчева, Левена Филчева... Бугарске песнике на српски језик превео је Бранко Ристић, док су српске песме на бугарски језик заједнички превели Бранко Ристић и Левена Филчева.
– Антологија није само обичан зборник текстова, већ живи, пулсирајући дијалог. Када се у једној књизи сусретну педесет четири песника са преко сто песама, резултат је полифонични хор који пева о универзалним људским темама: љубави, пролазности, традицији и трагалаштву – каже Ристић. – Новосадски песници доносе питомост равнице и меланхолију Дунава, док софијски аутори одговарају снагом балканских планина и дубоким понирањем у историјску судбину. Ти светови се не сукобљавају, већ се савршено допуњују и прожимају. У времену опште технологије која напредује корацима од седам миља и брзог живљења, ова антологија подсећа на важност лаганог живљења и посвећеног читања.
М. Стајић