ШТА ЈЕ НОРМАЛАН ПРИТИСАК ПОСЛЕ 50. ГОДИНЕ? 120/80 није једино мерило, лекари откривају једну ствар коју многи погрешно тумаче
Чим апарат покаже бројку већу од чувених 120/80, многи се запитају да ли им је притисак превисок, посебно после 50. године. Ипак, једно мерење није довољно за закључак, а године саме по себи не значе да је виши притисак „нормалан“.
За дијагнозу хипертензије није довољно да једно измерите притисак изнад референтних граница, а не треба се водити ни устаљеним веровањем у вредност притиска 120/80 ммХг.
• Године саме по себи не значе да је виши притисак "нормалан"
• 120/80 јесте добра оријентациона вредност, али се крвни притисак процењује кроз више мерења и у контексту целокупног здравља.
• Стрес, кафа, цигарете и физичка активност могу привремено подићи притисак, па је важно знати како и када правилно мерити.
Када апарат мерење крвног притиска покаже 138/88 ммХг, многи одмах помисле да нешто није у реду. Али да ли је та вредност заиста превисока и да ли се "нормалан" притисак мења како старимо?
Чувених 120/80 ммХг често се сматра идеалом, али крвни притисак није бројка која мора увек да буде иста. На њега утичу стрес, кафа, физичка активност, одмор, начин мерења, али и године и здравствено стање.
Ипак, постоји једна заблуда коју лекари посебно желе да разбију: 140/90 није аутоматски нормалан притисак само зато што сте прешли 50, 60 или 70 година. С друге стране, ни једно мерење попут 138/88 не значи одмах да имате хипертензију.
Шта онда заправо значе бројке на апарату и које вредности се данас сматрају нормалним?
На интернету се често могу пронаћи табеле у којима се наводи да је за млађе људе нормалан притисак 120/80, а да се са сваком деценијом дозвољене вредности повећавају. Савремене медицинске смернице не функционишу на тај начин.
Године јесу важне, али заједно са другим факторима: општим здравственим стањем, болестима срца и крвних судова, дијабетесом, болестима бубрега, лековима које особа користи, појавом вртоглавице при устајању и евентуалном крхкошћу код веома старих људи.
Шта онда значи чувених 120 са 80?
Та вредност није застарела, али није ни једина бројка на основу које можемо да закључимо да ли је нечији притисак добар. Према актуелним америчким смерницама, нормалан крвни притисак код одраслих је испод 120/80 ммХг.
Америчка класификација изгледа овако:
• нормалан: мање од 120/80 ммХг
• повишен: горњи 120–129, а доњи мање од 80 ммХг
• хипертензија 1. степена: горњи 130–139 или доњи 80–89 ммХг
• хипертензија 2. степена: горњи најмање 140 или доњи најмање 90 ммХг
Европске смернице користе нешто другачију класификацију. Европско удружење кардиолога (ЕСЦ) у смерницама из 2024. задржава 140/90 ммХг као праг за хипертензију када се притисак мери у ординацији, док вредности 120–139/70–89 ммХг сврстава у категорију повишеног крвног притиска. Зато, ако сте на једном месту прочитали да 130/80 већ улази у хипертензију, а на другом да је граница 140/90, не мора да значи да је један извор погрешио - европске и америчке смернице користе различите категорије.
Колики притисак треба да буде после 50. године?
Не постоји једна посебна вредност која постаје "нормална" када напунимо 50 година. Код здраве особе од 55 година не треба аутоматски прихватити 140/90 ммХг као нормалан притисак само због година. Исто важи и за особу од 65 или 70 година. Оно што се са годинама може мењати јесте терапијски циљ, односно колико лекар жели да снизи притисак код особе која већ има хипертензију.
Европске смернице углавном препоручују да код одраслих који узимају терапију систолни притисак буде 120–129 ммХг, ако се таква вредност добро подноси. Међутим, код особа старијих од 85 година, људи који су веома крхки или имају изражене тегобе због пада притиска при устајању, лекар може одредити блажи и потпуно индивидуализован циљ. Британске НИЦЕ смернице, на пример, код особа млађих од 80 година са хипертензијом углавном постављају циљ притиска у ординацији на испод 140/90 ммХг, док је код људи од 80 година и старијих циљ углавном испод 150/90 ммХг. Али овде постоји кључна разлика: терапијски циљ није исто што и дефиниција нормалног крвног притиска.
То што лекар код осамдесетогодишњег пацијента процени да не треба агресивно спуштати притисак испод одређене вредности не значи да је 150/90 идеалан притисак за свакога ко је напунио 80 година.
Зашто 138/88 не значи одмах да имате хипертензију?
Крвни притисак није фиксна бројка. Може бити виши када смо нервозни, након физичког напора, после кафе или цигарете, током бола, али и у лекарској ординацији због такозваног ефекта „белог мантила“. Због тога лекар неће поставити дијагнозу хипертензије само зато што је апарат једном показао 138/88 или 145/90 ммХг. Много поузданија слика добија се правилним и поновљеним мерењима, а када је потребно користе се кућно праћење или 24-часовно амбулантно мерење крвног притиска. Зато је корисније познавати своје уобичајене вредности и пратити да ли се оне мењају него паничити због једног резултата.
Повишен притисак може годинама да не даје симптоме Један од највећих проблема хипертензије јесте то што особа може да се осећа сасвим добро иако јој је крвни притисак повишен. Светска здравствена организација упозорава да многи људи са хипертензијом не знају да је имају управо зато што она често не изазива симптоме. Главобоља, вртоглавица и сметње вида могу се јавити код веома високих вредности, али одсуство таквих тегоба никако није доказ да је притисак нормалан.
Дакле, који притисак је "нормалан" за ваше године?
Најкраћи одговор гласи: не постоји једноставна табела по којој свака животна деценија има свој нормалан крвни притисак, преноси Стил. Зато немојте паничити ако апарат једном покаже 138/88, али немојте ни понављане вредности од 140/90 или више приписивати једноставно годинама. Једна бројка није дијагноза, али низ правилно измерених повишених вредности јесте разлог да се обратите лекару.
Дневник/Лепаисрећна
