СТАРИЈЕ ОД 400 ГОДИНА, А И ДАЉЕ РАДЕ Ове породичне фирме преживеле су све историјске катастрофе
Осам немачких породичних компанија, од којих свака има историју дужу од четири века, преживело је све историјске катастрофе.
Још две ће у наредним годинама моћи да прославе 400. рођендан. То показује ажурирана ранг-листа 50 најстаријих немачких породичних компанија, коју је објавила Фондација породичних компанија (Stiftung Familienunternehmen) из Минхена, преноси агенција ДПА.
На врху су и даље две компаније из Северне Рајне-Вестфалије, обе старе већ више од пола миленијума. Прва на листи је Coatinc Company из Кројцтала, предузеће за обраду метала основано 1502. године — тада, наравно, не под енглеским именом.
На другом месту је Prym Group из Столберга у Рајнској области, основана 1530. Та фирма је својевремено измислила дрикер.
На листи су искључиво фирме из западне Немачке, јер су породична предузећа у некадашњем ДДР-у била национализована.
У водећој десеторци заступљене су, пак, само фирме из три савезне покрајине. Поред Северне Рајне-Вестфалије, то су Баварска и Баден-Виртемберг.
Четири века фирме практично је на дохват руке предузећу V. Albreht (W. Albrecht) из Линдлара код Келна, које се бави обрадом лима и основано је 1634.
Затим, на десетом месту, следи фабрика сукна Mehler у баварском Тиршенројту, која постоји од 1644.
Најмлађа компанија на листи на 50. месту је произвођач машина Kurtz Ersa из Кројцвертхајма у Баварској, основан 1800.
„Током векова ове компаније су се изнова мењале и прилагођавале, при чему је породица била сидро стабилности и ослонац у бурним временима“, рекао је Штефан Хајдбрердер, директор Фондације породичних компанија и додао да такве компаније и данас чине немачку привреду отпорном у овим кризним временима.
Фондација је листу саставила на основу јавних података. На листи су компаније са најмање 50 запослених које се најдуже налазе у непрекидном власништву једне породице или више међусобно повезаних породица.
Нису узете у обзир четири врсте традиционалних малих предузећа, међу којима многа такође имају веома дугу историју – апотеке, гостионице, млинови и сеоска газдинства.
На списку нема ни некада најмоћније немачке предузетничке породице, иако она нипошто није нестала. Фугери (Fugger) из Аугзбурга су у 16. веку, бавећи се банкарством и рударством, стекли племићки статус, утицај широм Европе и огромно богатство.
Међутим, данашњи потомци више не воде комерцијално породично предузеће, већ, према породичном сајту, управљају са девет социјалних фондација, које су такође све основане у 16. веку.
Осим тога, изузетно стабилним показале су се и неке фирме које нису у породичном власништву.
Тако некада црквена, а данас баварска пивара Вајхенштефан (Weihenstephan) у Фрајзингу у Горњој Баварској има право на производњу пива још од 1040. и ближи се миленијуму постојања.
Светски позната минхенска пивница Хофбројхаус (Hofbräuhaus) је такође у власништву покрајине Баварске. Основана је 1589.
А када би се и данас постојећи манастири католичке цркве рачунали као привредна предузећа, били би неприкосновени лидери: опатија Толeј (Tholey) у Сару први пут се помиње у документима још 634.