ЗАШТО СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ОБОЛЕВА ОД РАКА? Лекари траже одговор, а четири могућа узрока посебно збуњују стручњаке

Можемо да кажемо да имамо среће што живимо у 2026. години. Људи су данас, у просеку, здравији од свих претходних генерација. Животни век је дужи, заразне болести су ређе, а када се подаци прилагоде старости становништва, нижа је чак и стопа смртности од већине хроничних болести.

Рак је пример за то. Стопе оболевања од рака већ деценијама су стабилне или опадају. Још важније, смртност од малигних болести, односно вероватноћа да особа умре након што добије дијагнозу, драстично је смањена, пише Сциенце Алерт. Ипак, постоји један изузетак од овог позитивног тренда. У питању је колоректални карцином код младих људи.

Иако укупна стопа колоректалног карцинома, који обухвата рак дебелог црева и рак ректума, опада, последњих година бележи се пораст броја оболелих млађих од 50 година. У контексту малигних болести, ова старосна група сматра се младом.

Ипак, овакав тренд веома збуњује стручњаке. Стопа колоректалног карцинома благо опада међу старијим особама, док међу младима расте, а научници још немају добро објашњење због чега се то догађа. Наравно, постоји неколико претпоставки.

Поједини стручњаци указују на пестициде и хербициде, попут пиклорама, који се повезују са повећаним ризиком од колоректалног карцинома. Међутим, ова теорија има два проблема.

"Иако укупна стопа колоректалног карцинома, који обухвата рак дебелог црева и рак ректума, опада, последњих година бележи се пораст броја оболелих млађих од 50 година, што се у случају рака сматра младим узрастом", наводи епидемиолог Гидеон Мејеровиц-Кац.

Као прво, пиклорам и многе друге хемикалије данас се користе нешто мање него током осамдесетих и деведесетих година. Није јасно како би те супстанце током двадесетих година овог века могле да изазову више случајева рака само у одређеној старосној групи, ако се користе ређе него раније.

Поред тога, старији људи углавном су били више изложени овим хемикалијама. То је и логично, јер су прописи претходних деценија били много блажи, па је врло вероватно да је храна наших родитеља садржала више пестицида него храна коју данас једемо.

Уколико је узрок ове врсте изложености из животне средине, нема много смисла да број оболелих од колоректалног карцинома расте међу младима, а опада међу старијима.

Исти проблем јавља се и код бројних других фактора из окружења. Перфлуороалкилне и полифлуороалкилне супстанце, познате као ПФАС или "вечне хемикалије", такође су повезиване са колоректалним карциномом.

Међутим, изложеност овим супстанцама није јасно подељена према узрасту. У појединим случајевима, старији људи могли су да им буду изложени много више него млади, међу којима се данас бележи пораст броја оболелих.

Због тога је тешко пронаћи фактор који би могао да објасни овакав тренд.

Већина познатих могућих узрока колоректалног карцинома чешћа је међу старијима него међу младима. Осим тога, врло је мало штетних утицаја из животне средине који су данас распрострањенији него у време када су одрастале старије генерације.

Још једно могуће објашњење је гојазност. Познато је да она повећава ризик од колоректалног карцинома, а гојазност је међу младима данас много заступљенија него раније.

Ипак, ни ово објашњење није нарочито убедљиво јер је гојазност у порасту и међу старијим особама. Због тога она не може да буде једини фактор који утиче на ризик од рака. Према статистичким моделима, повећање телесне тежине могло би да објасни највише 15 одсто случајева колоректалног карцинома, а можда и мање.

Ову мистерију додатно компликује чињеница да тренд није исти у свим земљама, па чак ни у групама сличних земаља. Студија из 2019. године показала је да је стопа колоректалног карцинома међу младима била стабилна или је опадала у готово половини анализираних држава.

Можда је највероватније објашњење за сву ову сложеност повезано са тестирањем. Могуће је да се млади данас, из различитих разлога, једноставно чешће тестирају на колоректални карцином и да је то утицало на број постављених дијагноза.

Такође је могуће да је тренд повезан са начином на који различите земље прикупљају и пријављују податке. Када говоримо о статистици болести, увек говоримо о измереној стопи неког обољења. Регистри за рак годинама постају све прецизнији, па би и то могло делимично да објасни због чега је забележен већи број младих са овом дијагнозом.

Ипак, ни ова објашњења нису потпуно уверљива. Тешко је разумети због чега би промене у тестирању и евидентирању болести различито утицале на младе и старије људе.

У појединим земљама несумњиво се бележи пораст стопе колоректалног карцинома међу младима, али разлог за то и даље остаје мистерија. Познато је да многа од понуђених објашњења нису нарочито вероватна, док је прави узрок веома тешко утврдити.

Мондо