"Слоново уво" се бере увелико...
ПАПРИКА „АЈВАРУША“ СТИГЛА У ПРАВО ВРЕМЕ ЗА ЗИМНИЦУ! Род одличан, паприка крупна и месната, а повртари муку муче због цене на велико
Почела је берба паприке слоново уво од које се прави ајвар. Повртари су задовољни приносом, квалитетом, али не и ценом навелико. Биће повртара који ће имати „ајваруше“ и 50 тона по хектару.
Велики повртар из Госпођинаца Иван Иванов казао је за „Дневник“ да је успео да паприку сачува од суше и високих температура захваљујући добром избору семена, правовременој сетви и наводњавању и да је презадовољан квалитетом. „Ајваруша“ је месната и крупна, чему су допринели и редовно заливање, шпартање, плевљење и прихрана. Поврће је добило бујну лисну масу и плодове није требало штитити од ожеготина. Слоново уво сејао је директном сетвом на две парцеле 7. и 19. априла, да када с једне њиве обере род може да пређе на бербу на другом пољу.
Иванов ће већи део паприке продати накупцима, мањи део маркетима и велетрговцу из Бруса који паприку из бачке равнице продаје прерађивачима за ајвар. – У Брусу и околини има неколико великих прерађивача, за разлику од Госпођинаца, где паприка успева и сваке године се сеје на већим површинама, али још увек нема заинтересованих повртара који би паприку прерађивали у ајвар – напомиње Иванов, и додаје да ове сезоне на госпођиначким пољима има сигурно 100 хектара посејане паприке.
Осим што има сигурног откупљивача за део производње, Иванов не кубури ни са радном снагом. Сезонци на његова поља стижу свакодневно за око 40 минута из околине Зрењанина сопственим превозом и раде за 500 динара по сату.
– Да би задржао радну снагу, уз паприку годинама сејем и корнишоне. Таман када се берба краставаца заврши, стижу паприке и сезонски радници прелазе на убирање друге врсте поврћа. Тако сам им обезбедио сигуран посао неколико месеци и стекао сигурну радну снагу – навео је Иванов.
Паприку спасло наводњавање
По речима доцента др Ђорђа Војновића са Пољопривредног факултета у Новом Саду за „Дневник“, наводњавање је спасло велики део овогодишње производње свих сорти паприке, али није могло потпуно да надокнади последице вишенедељне жеге и температура изнад биолошког оптимума биљака.
– Произвођачи који су користили мреже за сенчење успели су да заштите плодове од директног сунчевог зрачења, па удео плодова прве класе за сада износи око 80 одсто. Насупрот томе, у производњи без мрежа за сенчење удео плодова прве класе је испод 30 одсто – навео је доцент др Војновић. – Високе температуре убрзале су сазревање и скратиле период до бербе паприке. Због тога се може догодити да паприке у једном тренутку буде довољно, а да убрзо затим понуда нагло опадне. То може довести и до већих осцилација цена, али виша цена не значи нужно и већу зараду произвођача, јер су трошкови наводњавања и заштите повећани, док је количина плодова прве класе мања.
Посебно видљив проблем ове године, истиче доцент др Војновић, представљају сунчане пеге и ожеготине.
– На плодовима који нису довољно заштићени лишћем, нарочито на страни директно изложеној сунцу, има светлих, жућкастих или беличастих површина – казао је доцент Војновић. – Оштећени делови плода се суше и пропадају. Такав плод може делимично остати употребљив, али губи изглед, квалитет и тржишну вредност, због чега га је тешко продати као робу прве, па чак и друге класе.
Сада га брине само цена паприке навелико. Слабо је тражена, што доводи у везу са високим температурама због којих по пијацама нема превише купаца ни домаћица заинтересованих да почну припрему зимнице.
– Килограм прве класе велетрговци откупљују за 75 динара по килограму, а другу за 35 динара. Због скупе производње, нови род прве класе паприке требало би да кошта бар 100 до 120 динара, а друга класа да буде педесетак динара – казао је Иван Иванов.
З. Делић