МАЂАРСКА ВЛАДА РЕКОНСТРУИШЕ ПРЕЛАЗ ХЕРЦЕГСАНТОВО-БАЧКИ БРЕГ Олакшање за Хоргош и Келебију, одлука се чекала деценијама
Најава нове владе Мађарске да се коначно уђе у реконструкцију њиховог дела граничног прелаза Херцегсантово-Бачки Брег са Србијом, одлука је која се на северозападу Бачке деценијама уназад чекала.
Како су известили тамошњи медији, на основу Фејсбук објаве Давида Витезија, новог мађарског министра саобраћаја и инвестиција у наредним недељама биће расписан јавни позив за грађевинске радове намењене потпуној реконструкцији овог граничног прелаза.
Витези је написао да ће након ове модернизације гранични прелаз бити отворен и за теретни саобраћај, уз непрекидно радно време од 24 часа. Изградиће се посебне траке за камионе и аутобусе, прошириће се капацитет за путничка возила, направиће се паркинг за 40–42 камиона, а биће омогућено и прелажење за пешаке и бициклисте. Како је на овом граничном прелазу до сада био омогућен саобраћај, поред путничких возила и аутобуса, само теретним возилима до 3,5 тона носивости, реконструкција прелаза Херцегсантово-Бачки Брег ће омогућити драматично растерећење прелаза код Хоргоша и Келебије, односно прелаза Реске и Томпа са мађарске стране.
Малогранично преко Растине и Бајмока
Док је прелаз Бачки Брег од свог настанка отворен 24 сата дневно, искључиво за путнички и аутобуски саобраћај, те теретни саобраћај до 3,5 тоне носивости, малогранични ГП Растина-Бачсентђерђ намењен искључиво путничком саобраћају отворен 2018. ради само од 07 до 19 сати, баш као и Сомбору оближњи прелаз Бајмок – Бачалмаш.
Када се у ту међународну саобраћајну „једначину” убаци и очекивање завршетка брзе саобраћајнице „Осмех Војводине” од прелаза са Мађарском код Бачког Брега и Румунијом код Српске Црње и њена интерконекција са српским Коридором 10 и мађарским ауто-путем М5, лако је закључити колико ће коначна и потпуна пренамена прелаза Бачки Брег - Херцегсантово у путничко-теретни прелаз убрзати саобраћај север-југ.
Управо вишедеценијско запостављање овог граничног прелаза, претежно од стране мађаских власти, у овдашњој јавности се представљало као један од разлога економског заостајања Сомбора за Суботицом и претварањем града који је некада био административни, културни и економски центар за Суботицу па и Нови Сад, у саобраћајно „слепо црево” Србије. Пре више од једне деценије, захваљујући ЕУ прекограничном пројекту реконструисан је и проширен пут од Бачког Брега до Сомбора, али и поред тога његови габарити и пропусна моћ нису били довољни да би се повећала пропусност граничног прелаза, односно пренамена у теретни гранични прелаз.
Потреба за тако нечим је јасно видљива ако се зна да би „тешки транспорт” и преко овог прелаза представљао олакшање за Хоргош преко којег, у сезони, дневно пређе преко 40.000 возила услед чега се стварају вишесатне гужве и застоји.