ОВО СУ МЕСТА У СРБИЈИ ГДЕ СЕ ДУЖЕ ЖИВИ На листи и једна од НАЈУРБАНИЈИХ општина у земљи
Када се помене дуговечност, многи прво помисле на планинска села и живот далеко од градске гужве. Ипак, подаци Републичког завода за статистику за 2025. годину показују да је очекивано трајање живота веома високо и у неким од најурбанијих делова Србије.
Према подацима за 2025. годину, очекивано трајање живота у Србији износи 74,2 године за мушкарце и 78,8 година за жене.
Али када се статистика погледа на нивоу градова и општина, разлике постају много занимљивије.
Нови Београд међу местима са најдужим очекиваним животним веком
Један од резултата који руши идеју да се најдуже мора живети у малим, мирним срединама долази из Београда.
На Новом Београду очекивано трајање живота износи 76,2 године за мушкарце и 80,3 године за жене.
Високе вредности бележи и Вождовац, где је очекивани животни век 75,8 година за мушкарце и 80,1 за жене, док на Звездари износи 75,2 односно 79,7 година.
Занимљиво је да разлике постоје чак и између општина истог града. У Лазаревцу, на пример, очекивано трајање живота мушкараца износи 72,9, а жена 76,6 година.
Жене у Србији у просеку живе готово пет година дуже
Разлика између мушкараца и жена јасно се види и на нивоу целе земље.
Док је очекивано трајање живота мушкараца 74,15 година, код жена је 78,82 године.
Београдски регион налази се изнад републичког просека - мушкарци имају очекивани животни век од 74,9, а жене 79,5 година.
То је још један разлог због којег податке о "најдуговечнијим крајевима" треба посматрати пажљиво. Није довољно узети један збирни број и прогласити одређени део Србије нашом верзијом чувених "плавих зона".
Да ли Србија уопште има своју "плаву зону"?
Израз "плаве зоне" користи се за места у свету позната по неуобичајено великом броју веома старих становника и истраживањима њихове дуговечности.
Званична српска статистика не проглашава ниједан део Србије "плавом зоном".
РЗС објављује очекивано трајање живота на нивоу општина и других територијалних јединица, али ти подаци сами по себи нису довољни да би неко место добило такав статус.
Још важније, очекивано трајање живота не значи да ће просечан становник одређене општине данас живети тачно толико година. Реч је о демографском показатељу заснованом на стопама смртности у посматраном периоду.
Није могуће из статистике закључити да је за све заслужан чист ваздух
Често се уз податке о дуговечности одмах појављују објашњења попут чистије воде, планинског ваздуха, домаће хране или споријег начина живота.
Све то може бити занимљиво за даља истраживања, али сами подаци РЗС не доказују да су управо ти фактори разлог због којег људи у једном месту имају дуже очекивано трајање живота.
На дуговечност утиче читав сплет околности - здравствено стање становништва, доступност здравствене заштите, образовање, приходи, животне навике, пушење, алкохол, физичка активност, исхрана, животна средина, али и структура становништва.
Зато је можда најзанимљивија порука нових података управо она која руши најједноставнију представу о дугом животу.
За дуговечност очигледно није довољно само преселити се на планину - а међу местима са веома високим очекиваним животним веком налази се и једна од најурбанијих општина у Србији.