ЧАДЕЖ: Србија мора поново да се усмери на изградњу дигиталне економије засноване на вештачкој интелигенцији

Чадеж је то рекао на панелу „Изградња економије вештачке интелигенције – Подаци, инфраструктура и конкурентност“, одржаном у оквиру другог издања конференције BELTALKS: Belgrade Economic Talks (Београдски економски разговори) у Београду.

Како је истакао, за изградњу дигиталне економије неопходно је да се вештачка интелигенција (ВИ) дубоко имплементира и укорени у индустријске процесе домаћих производних компанија, имајући у виду значајну индустријску традицију Србије као основе домаће економије.

„Показатељ напретка биће и то колико произвођачких компанија користи у својим процесима ВИ. То је за мене нешто што је од најважнијих показатеља имплементације ВИ и затим утицаја на целу привреду, јер је привреда Србије заснована на индустријској производњи“, рекао је Чадеж одговарајући на питање шта је потребно да Србија постане кредибилно место за инвестирање у ИКТ сектор, даљи развој компанија и модернизацију привреде.

Други важан услов за наставак изградње дигиталне економије, према његовим речима, јесте наставак улагања и изградње дигиталне инфраструктуре, као што су то до сада чинили држава и приватни сектор. Чадеж је додао да је за даљи развој економије засноване на вештачкој интелигенцији потребно оснажити енергетски сектор кроз комбиновање обновљивих извора енергије са нуклеарном енергијом.

Чадеж је рекао да Србија већ деценију гради темеље за развој вештачке интелигенције и најавио да ће национални језички модел бити завршен пре специјализоване изложбе ЕКСПО 2027 у Београду, наводећи да се српски ЛЛМ, основни и модели расуђивања развијају паралелно у два кластера, од којих један у сарадњи са европском компанијом Мистрал, док је циљ да домаће компаније и државне институције добију безбедне, персонализоване моделе прилагођене српском језику и специфичностима домаћег административног и правног система.

Истакао је да даљи дигитални развој мора бити усмерен на потребе привреде, уз повезивање образовања, инфраструктуре и пословног сектора, као и улагања у рачунарске капацитете, податке и инфраструктуру попут Државног дата центра у Крагујевцу и суперкомпјутера.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић казала је да је први предуслов развоја вештачке интелигенције у Србији и њене примене била изградња базе података кроз развој еУправе. Други предуслов, како је навела, били су развој знања и талената, док као трећи издваја инфраструктуру, коју у овом случају чине дата центри и суперкомпјутери. Захваљујући томе, како је рекла, ИКТ сектор у Србији постао је најбрже растући сектор српске привреде, а очекује да ће извоз ИКТ услуга на крају године премашити пет милијарди евра.

Генерални директор и председник Извршног одбора Yettel Bank Александар Богдановић истакао је да нема никакве сумње да вештачка интелигенција није пролазни тренд који ће нестати. Он је додао да су колеге са различитих тржишта биле изненађене колико је Србија одмакла у дигитализацији и колико су услуге добро организоване.

Стефан Андоновски, министар за дигиталну трансформацију Републике Северне Македоније, рекао је да AI алате користи око 40 одсто компанија у земљи, али да само пет одсто малих и средњих предузећа примењује праве АИ моделе, упозоривши да само коришћење четботова без промене унутрашњих процеса не доноси суштинску трансформацију пословања. Према његовим речима, компаније које буду заостајале у усвајању напредних AI технологија могле би да се суоче са озбиљним проблемима у конкуренцији са великим компанијама које уводе праве АИ агенте.